“Censor” je britanski psihološki horor triler iz 2021 koji je, na osnovu zapleta, morao biti među onima koji će mi se strašno dopasti.
Glavna junakinja je Enid Baines (Niamh Algar) čiji je posao da gleda filmove i da ih klasifikuje na osnovu onog što je videla. Zar ne zvuči kao posao iz snova ?
Problem je naravno što je to posao u BBFC (British Board of Film Classification) koji je imao (a i dalje ima) mogućnost ne samo da doda oznaku koji uzrast publike može da pogleda film već može i ga cenzuriše (izbaci pojedine scene koje su previše provakativne ili nasilne) ali i na kraju da ga u potpunosti zabrani za prikazivanje u Britaniji.
Radnja je smeštena u 1985 godinu u kojoj je histerija o tzv. “video nasty” filmovima (inače namenjenim isključivo video klubovima) bila na vrhuncu.
Enid vuče traumu još iz detinjstva kada je nestala njena sestra (a koji su roditelji nakon nekog vremena i zvanično proglasili mrtvom) za koju veruje, uprkos svemu i svima, da je živa.
Kada scene iz novog filma “Don’t Go in the Church” ekscentričnog horor reditelja koje Enid gleda radi “klasifikacije” suviše budu nalik na način kako joj je sestra nestala i kada je neko počne maltretirati i anonimno pretiti (a nakon što je jedan od prethodnih filmova koje je “pustila” na tržište navodno inspirisao krvavi masakr i tabloidi otkrili njeno ime kao one koja je “odgovorna”) stvari se veoma komplikuju za Enid…a tenzija sve više raste.
Sve dok prestane…da raste i “Censor” se zaputi na teritorije oniričkog eksperimentalnog art house horor filma koji batali jasnu strukturu i logiku i traži od nas da se prepustimo mašti i volji autorke Prano Bailey-Bond koja je i osmislila, napisala i režirala ovo svoje debitantsko ostvarenje iz 2021.
Prvo i za sada poslednje. Što se mene tiče, opravdano. Mada, možda će neko od vas više uživati u njemu.
Na skali od (1-6) ocena: 2+/3-
