“Fountain of Youth” je režirao Guy Ritchie (Wrath of Man aka Dani gneva (2021)), u njemu glume John Krasinski (A Quiet Place aka Tiho mesto (2018)), Natalie Portman, Eiza González (Bloodshot (2020)) i Domhnall Gleeson (Echo Valley (2025)) između ostalih. Apple je iskeširao bar 180 miliona dolara za ovaj rip-of Indijane Džonsa i “poklonio” ga svojim Apple TV+ pretplatnicima 23 maja ove godine.
Da ne zaboravim i glavnog krivca što je ovaj film tako sjajan i božanstven jer je napisao jedan od najboljih scenarija koje sam pogleao u svom životu celom, jedan i jedinstveni James Vanderbilt.
Prethodna rečenica je bila, ako niste shvatili, sarkazam mada je sasvim moguće da ja, kao i većina publike (sudeći po reakcijama), zaista nije ukapirala genijalnost “skrubol” dijaloga, sitnih upadica, ciničnih doskočica i verbalnih slathohumornih među-likovima žaoka kojim ovaj scenario prosto pršti…a ja bih rekao prdi.
“Fontana mladosti” započinje scenama potere u Bangkoku kada grupa kriminalaca juri arheologa Luke Purdue (John Krasinski) koji je “pozajmio” dragocenu sliku od njihovog gazde.
Tih prvih desetak minuta deluje zanimljivo i simpatično ali već od scene u noćnom vozu (iz Bangkoka) kada se pojavi, kako je opisuju u reklamnim materijalima, “misteriozna” Esme (Eiza González) film počinje da pomalo škripi jer gotovo ni jedna od dijaloških “fora” koje “ispaljuju” jedan na drugog, dok se kao mlate “na život i smrt”, ne funkcioniše kako su zamislili.
Situacija na planu tih replika postaje još više krindž* (*termin koji je prvi put upotrebio Vuk Karadžić dok je opisivao jednu pesmu koja mu je izdeklemovao Filip Višnjić a bavi se konjem Marka Kraljevića) kada se u priču uljuči Lukova sestra (glumi je Natalie Portman), kustoškinja u nekom muzeju iz kojeg će njen brat, u jednoj idiotskoj smišljenoj sceni pljačke, ukrasti Rembrantovu sliku.
Elem svi oni rade u ekipi koju finansira bilijarder Owen Carver (Domhnall Gleeson) a sve sa ciljem da se dočepaju legendarne “Fontane mladosti” koja će Owen-u navodno doneti spasenje jer je smrtonosno oboleo od raka jetra.
Do tog cilja moraju doći preko Tajlanda, Liverpula, Beča i Egipta a sve uz spektakularne scene potera, vrhunsko koreografisanih scena tuča, izliva duhovitosti i pre svega izliva proliva…jer, ako niste do sada već ukapirali, osim što sam uvek na najvišem nobelovsko-književno pismenom nivou, često i sarkastičan.
Dobra je stvar što ovo nije išlo u bioskope te vas nisu mogli prevariti za karte (i kokice) i takođe je dobro što je kompletna ovde angažovana ekipa uzela fine pare od moćne i “zle” korporacije po imenu Apple.
Lepo je i to što su zaista snimali na već pomenutim lokacijama (a nisam sve ni nabrojao).
Osim toga nemam ništa drugo pozitvno da kažem o ovom dvosatnom filmu.
Na skali od (1-6) ocena: 2-/1+
