Da li znate da je “Keeping Faith” dvojezična serija ? Pošto je odgovor gotovo sigurno negativan a znam da vas sada živo interesuje šta je to, evo da vam kažem. Povremeno napr. Velšani (ili Irci ili Škoti) snimaju neku seriju na izvornom jeziku a najčešće, istovremeno, na oba jezika.
Tako je i “Keeping Faith” sniman na velškom i paralelno na engleskom i to tako što bi glumci odglumili prvo scenu na jednom a potom istu scenu na drugom jeziku. Ne pitajte kako to zaista izgleda ali kažu da često i drugačije odglume jer napr. izgovaranje/naglašavanje pojedinih reči u velškom totalno drugačije zvuči i mora da se drugačije odglumi nego na engleskom…i obrnuto. Ludilo, zar ne ?
Ali lepo je to ako se već ima para…čuva se lokalna kultura, običaij i pre svega jezik.
Život advokatice i majke troje dece Faith Howells (Eve The Crow Girl aka Vrana (2025-?) prva sezona Myles) neočekivano se izvrne naglavačke jednog dana kada njen muž Evan (Bradley Freegard) misteriozno nestane, a dok ona pokušava da sazna šta se tačno dogodilo s njim, postaje jasno da je Evan bio upleten u neke veoma sumnjive poslove. Faith se brzo nađe uvučena u svet opasnih kriminalaca, korumpiranih policajaca, jezivih zubara i porodičnih tajni, očajnički pokušavajući da održi glavu iznad vode dok uvek nastoji da zaštiti svoju decu od Evanovog opasnog dvostrukog života.
“Keeping Faith” pre svega ima Eve Myles koja svojom snažnom, ubedljivom interpretacijom uspeva da izbalansira i one najbanalnije delove scenarija koji je daleko od savršenosti a za koji je odgovoran pisac i scenarista Matthew Hall.
Okej je imati nesposobnu jednodimenzionalnu policajku DI Williams koja se u seriji (barem u prvoj sezoni) nalazi isključivo da bi je gledaoci mrzeli ali zaista ne moraju i svi oko nje biti jednako nesposobni. Način na koji ona sprovodi istragu, akcije koje preduzima bi u bilo kojoj normalnoj policiji doveli do njenog udaljavanja sa posla (a možda i otkaza) osim u ovoj velškoj.
Takođe razumemo da je naša junakinja Faith iznenada praktično postala samohrana majka sa troje male dece ali ono što ona preduzima u veoma kratkom vremenskom periodu (svaka epizoda je jedan dan u njenom životu a ukupno imamo osam epizoda) i način na koji u nekim trenucima reaguje, poput ostavljanja pomenute troje dece (a jedna od njih je beba) same tokom noći da bi ona hitno obavila nekakvu istragu, ide na dušu pomenutog scenariste jer najčešće postupci koje većina ovih aktera čini isključivo služe za potrebe priče (da bi se radnja pomerila sa tačke A do tačke B) a ne zato što bi neko od krvi i mesa (i malo mozga) zaista to uradio.
Opet, Eve Myles uspeva da nam i ovo sve “proda” svojom glumom jer je odlična glumica.
I nekako, u stvari bez ikakvih problema jer zaista su mi bile zanimljive, prvih pet epizoda su me uvukle u ovu priču i počeo sam verovati Faith da zaista mora sve učiniti da zaštiti svoju porodicu ali i voljenog (nestalog/ubijenog će te saznati tek u poslednjoj epizodi) supruga bez obzira u kakva mafijaška sranja je bio uvučen.
Spreman sam i da poverujem i u nekakvu kvazi romatničnu vezu koja se formira (u samo osam dana kao što već napisah) između Faith i bivšeg kijenta njenog muža (a sada njenog jer radi u porodičnoj firmi) kao što sam bio spreman da progutam da su sve žene u ovoj seriji opsednute muškarcima ili psihopate a da, sa druge muške strane, imamo praktično svece ili kriminalce (mada i ti kriminalci najčešće “nastradaju” zbog psihopatskih žena).
Elem, od šeste epizode, a naročito u sedmoj i osmoj zaplet (a i rasplet koji sledi) toliko postane nerazuman, nelogičan i iritirajuće nesposoban za procesiranje (a da vas užasno sve ne izvervira) da mora da sam izuzetno raspoložen kada, uprkos svemu, na kraju dajem ovu ocenu prvoj sezoni.
Na skali od (1-5) ocena: 2+
