“Mikey” je film kojeg sam godinama “držao“ na hard disku i konačno ga pogledao pre neki dan i to je jedni razlog što pišem ovaj tekst (ako ne računam dnevnicu koju moram da ispunim).
Siguran sam da ovaj film nije bio inspiracija za znatno bolji i zanimljiviji „The Good Son“ iz 1993 gdine (sa Elijah Wood i Macaulay Culkin-om) ali jeste zanimljivo da su dva američka filma o deci psihopatama u roku od godina dana završili pred publikom (Mikey u septembru 1992 a Good Son u septembru 1993).
Za film koji nam u prvih pet minuta prikaže kako devotogodišnji dečak udavi svoju mlađu polusestru u bazenu potom sprži (fenom) svoju pomajku u kadi i na kraju bejbol palicom razbije lobanju očuhu reći da je dosadan zvuči neverovatno ali, nažolost, zaista je tako.
“Mikey” nije nikada doživeo bioskospku distribuciju u Americi gde je objavljen direktno na VHS kaseti. Prilično zasluženo jer zaista Miki većim svojim delom i liči na televizijsko video ostvarenje.
Veoma brzo nakon masakra koji je počinio (a za koji niko i ne pomisli da je moguće da je krivac ovo dete već neki imaginarni napadač) Miki bude usvojen od strane druge porodice u drugoj (američkoj) državi uz naravno zapečećen dosije.
Dakle, Miki par meseci nakon tragedije odlazi da živi kod drugih a socijalna služba ne savetuje da on nastavi da posećuje dečijeg psihologa jer je valjda normalno kada budeš "svedok" ubistva (ili ga sam počiniš) sestre majke i oca da to preboliš za tako kratko vreme.
Scenario Jonathan Glassner-a je prepun ovakvih scenarističkih rupa (ova pomenuta je još i najmanja) i zaista od svih likova pravi nepodnošljivo glupe protagoniste zbog kojih se sve vreme nerviraš, ako pre toga ne zaspeš od dosade.
Jedine zaista zanimljive stvari (koje i nisu nešto grafičko grozno prikazane ako se tome nadate) se dešavaju na pomenutom početku i na samom kraju kada Miki opet popizdi i krene da ubija sve redom.
Nedovoljno je to da bih vam preporučio da pogledate ovog slatkog mališana Brian Bonsall-a kojeg pamtite (ako pamtite) najviše po tome što je glumio brata Majkl Džej Foksa u super sitkomu “Porodične veze”.
Na skali od (1-6) ocena: 2
