Kada probisvet po imenu Joe zaustavi svoj auto pored devojke koja, onako usmaljena, čeka autobus na stanici (autobus koji neće nikad doći jer je linija tog dana otkazana) i ponudi da je poveze, navodno, u smeru kuće ni ne sluti da je ta devojka po imenu Clare Bleecker (Bella Thorne) u stvari serijski ubica upravo ovakvih tipova/manijaka poput Joe.
I tako započinje horor “Saint Clare” iz 2024 godine koji je svoju filmsku premijeru doživeo u prelepoj sicilijanskoj Taormini da bi se na VOD platformama pojavio ove (godine).
Clare Bleecker se tek nedavno doselila u ovaj gradić kod svoje bake (glumi je Rebecca De Mornay) i krenula je na koledž. Takođe ono što znamo o njoj (tj. ono što vidimo u flešbekovima) jeste da je još kao devojčica, prilično brutalno, ubila čoveka koji je pokušao da napastvuje njenu drugaricu i da je ta trauma očigledno uticala na njenu psihu jer Clare je psihotična (možda i šizofrenična) osoba koja je iza sebe, u mestima u kojima je živela (nakon smrti svojih roditelja), ostavila “krvavi trag” tj. niz ubistava muškaraca koji su, barem po Clare-inim rečima činili razna nepočinstva te ih je Clare opravdano “kaznila”.
Takođe vidimo i kako komunicira sa duhom/halucinacijom čoveka za čiju je smrt takođe odgovorna ali, pokazaće se u flešbeku, ne namerno već je nesrećni i prevareni (od supruge) poštar Bob (glumi ga Frank Whaley kojeg možda prepoznajete iz Retroactive (1997)) jednostavno loše “pao”, pravo na glavu.
Bob je, kako sam kaže, “poslednji ostatak Clare-ine savesti” i u filmu služi uglavnom da Claire upozori na neke detalje koje je propustila a nama gledaocima služi kao dokaz da sve ono što ona vidi možda i nije ono što se zaista i dešava u realnosti.
Kada policija u vidu detektiva Timmonsa (Ryan Phillippe iz I Know What You Did Last Summer aka Znam šta ste radili prošlog leta (1997)) počne istraživati ubistvo (sa početka) manijaka Joe
(Heej Džo, Heej Džo gde si poš’o sa tom devojkom…Heej Džo)
iz pesme Hej Džo Manijače
Claire shvata da joj je alibi veoma slab (jer se zasniva na laži).
Istovremeno Claire otkriva da je u ovom gradiću nestalo gomila devojaka a nakon jedne žurke i pronaćiće i dokaze na osnovu kojih počinje sumnjati u neke svoje prijatelje da su umešani u sve ovo.
Početna priča je, kao što čitate, zaista zanimljiva jer imamo i misteriju (ko otima devojke?) i istragu od strane “nepouzdanog svedoka” (da li se Claire sve ovo priviđa) plus, naročito u toj prvoj polovini sve je tako montirano i vizuelno predstavljeno iz pre svega Claire perspektiva da nas režiser i scenarista Mitzi Peirone, inače Italijan, dobro drži u “zbunu”.
Kada krene rasplet “Saint Clare” ta početna i zanimljiva premisa se gotovo raspada zbog niza ne baš objašnjivih (pa čak i ludilom) događaja i postupaka nekih likova.
Ne mogu da vam otkrivam detalje zbog spojlera ali znajte da su mnoge stvari u završnici bez potrebe ubrzane a neke (doduše ne toliko bitne) i nerazjašnjenje i tada “stil protiv suštine/sadržaja” (iliti što bi rekao Vuk Karadžić “Style over substance”) nije dovoljan da pokrije i ranije vidljive mane.
“Saint Clare” ima izuzetno loše kritike i ocenu na IMDB (barem u ovom trenutku) od mizernih 4.6/10 što je ipak nepravda jer kvaliteti koje nesumnjivo ima su ipak, po meni, u većini od pomenutih mana.
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
