Kao što možete videti po oceni koju sam tada, kao maloletnik, dao filmu „The War of the Roses “ i nisam bio neki veći fan ovog ostvarenja tada. Jer ovih 4.6 (na skali od 1 do 6 koja sam patentirao još pre gotovo 40 godina a u zavodu za patente ponosno nosi moje ime „BioSixGraf skala“ ) je niska ocena ako imate u vidu da su one bile uglavnom u rasponu od 5 do 6.
Doduše, takođe treba imati u vidu da je ovaj film pogledan u drugoj godini korišćenja VHS video rekordera te mi se kritički um (što u mom slučaju znači prazan prostor između dva uveta) donekle već i formirao te je sve manje i manje filmova imalo visoke ocene. Visoke kao što je Deni De Vito režiser ovog filma.
“Rat ruža“ je nastao po istoimenom romanu iz 1981 godine Warren Adlera. Kažu da je ovogodišnja filmska adaptacija ovog romana više inspirisana samim romanom nego što su se trudili da naprave rimejk ovog filma ali u trenutku pisanja teksta još nisam pogledao tu novu verziju te’će vidimo.
Ukratako, “The War of the Roses” prati propadanje braka Oliver-a i Barbara Rose kroz crnohumornu, satiričnu prizmu, fokusirajući se na njihov sve destruktivniji razvod. Priču u stvari pratimo kroz naraciju advokata za razvode Gavin-a D’Amato-a (Danny DeVito), koji svom novom klijentu priča o Rose-ovima.
Oliver (Michael Douglas) i Barbara (Kathleen Turner) upoznaju se na aukciji (jeftinih) umetničkih predmeta, gde se trenutno zaljubljuju. Dal’ jedno u drugo ili u te “umetnine” je već pitanje.
Njihova strastvena (ili bi je barem tako Oliver opisao) romansa brzo prerasta u brak koji liči na tipičan američki san. Imaju dvoje dece, veliku jelku i divne poklone za božić a uskoro o veliku kuću punu antikviteta.
Oliver postaje ambiciozni i uspešni advokat dok Barbara, kako nam lik Deni De Vita ispriča, godine provodi sređujući detalj po detalj u kući (koju je inače sama izabrala a naravno Oliver platio). Sada kada su deca odrasla ona započinje uspešan posao s keteringom.
Ali ispod te površine napetost raste. Barbaru apsolutno brilijantno igra Ketlin Tarner i njene grimase su zlata vredne i svaki njen pokret, sitna aluzija ili skriveni podsmeh više odaju njen stav nego same replike koje izgovora.
Oliver je sa druge strane, barem u početku, totalno nesvestan da ga Barbara više ne voli i da je sve više i više nervira svakom svojom rečenicom, pojavom i ponašanjem. Doduše on je ovde predstavljen kao dupeuglavačka arogantna svinja (dobro, preterujem) kojeg je zaista teško voleti.
Kada, nakon jednog “zdravstvenog incidenta” Olivera, Barbara konačno prihvati činjenicu da zaista više nema smisla da ostane u braku sa njim predlaže jedino razumno rešenje. Razvod. Sprorazumni. Uz jedan mali uslov. Da kuća ostane njoj. Oliver, iz svojih principa i pre svega ega na to ne pristaje i njihov odnos kreće uvrnutom spiralom sukoba i nasilja ali upravo zbog te polovine filma i pamtimo “Rat ruža”.
Vredi pomenuti i sasvim sam siguran da to uopšte nisam prepoznao te 1990 godine (kada sam ga prvi put odgledao) način kako ga je Deni DeVito režirao. Stilistički i vizuelno “Rat ruža” liči na klasike iz zlatnog doba Holivuda (doduše film je naravno u boji) sa sve pratećim ozbiljnim filmskim soundtrack-om (kompozitor je David Newman) kojima se i zvučno “pozivaju” na ovakve dramske/triler iz tog doba Holivuda.
Ali DeVito tu i tamo ubaci poneki čudni rakurs, snimi kadar iz neobične pozicije kamere i razbije tu “naviknutu” strukuturu tim “bizarnim” detaljima pa nas i tako podseti da ovo nije ono što “mislimo” da gledamo već je u pitanju komedija, mračna svakako, u kojoj ponašanja i postupke i likova a i režije ne treba dešifrovati kroz standardne ključeve već upravo kroz ovu vizuelnu prizmu.
Hoću reći, ovo je svakako najbolje režiran film Denija DeVIta…ako već to niste zaključili.
Neosporni dodatni kvaltet filma daje “hemija” i harizma između ovo troje glumaca jer su već zajedno sarađivali na serijalu o “Zelenom dijamantu” i verujem da je, u doba prikazivanja, publici prilično šokantno delovalo kako Daglas i Tarner ovde mrze jednog drugog do srži a samo par godina ranije bili su savršeni romantično avanturistički par iz pomenutih filmova (“Lov na zeleni dijamant” i “Dragulj sa Nila” koje, ako niste već gledali, šta čekate).
Ovaj film je bio veliki hit te 1989 godine i zaradio je oko 160 miliona dolara sa budžetom koji nije prešao ni trideset.
Ne sumnjam da se u Barbari mogu prepoznati mnoge nezadovoljne (iz raznih razloga) žene a ja bih voleo da mogu da se prepoznam u Oliveru. Nažalost ne mogu. Nemam para ni za neki mali stan a kamoli kuću i eto živim ostatatke života u amazonskim pećinama (koje se, pogađate, nalaze u Amazoniji).
Plus, nema šanse da ću upoznati Ketrin Zeta Džons u njegovim godinama…
Na skali od (1-6) ocena: 4
