Prisoners (2013)

Od mnogih proglašavan vrunskim ostvarenjem sedme umetnosti, film Denis Villeneuve jeste zanimljiv triler ali sa previše mana da bi bio proglašavan nekakvim remek delom.

Pa krenimo odmah od tih mana. Strukturno ovakva surova dramska priča koja teži nekakvoj kvazi realističnosti jednostavno nije smela da traje ovoliko dugo. 153 minuta za ovako zamišljen film donosi i previše zamornih deonica koji su mogle da se izbace bez ikakve štete. Ne, ne kažem da bi Prisoners bio savršen da je trajao napr. 90 minuta ali loše je kada gledalac oseti dužinu filma.

Ali nije dužina “Prisonersa” njegova najveća mana. Ono što mu ozbiljno zameram jeste stav autora da pokušavaju da nam “prodaju” nešto što u stvari nije to, dakle da nam daju “tante za kukuriku”. “Prisoners” nam postavlja pitanje “Da li biste sve  učininili za spas svog deteta ?” i sa tom užasnom dilemom nas suočava odmah na samom početku kada očajni otac Keller Dover (odlični Jackman) otima glavnog osumnjičenog za nestanak svoje ćerke uveren da je on krivac i odlučan da, milom ili silom, natera (potencijalnog) otmičara da mu otkrije lokaciju na kojoj skriva njegovu ćerkicu.

Znači, start Prisoners je odličan. Odmah počinjemo da preispitujemo sopstvene moralne vrednosti i da (normalno) opravdavamo postupke Kellera kao nešto što bi svako od nas, u takvoj situaciji, preduzeo za spas deteta. Ali kako vreme odmiče, dileme da li je osumnjičeni (inače mentalno retardiran) stvarno krivac ili i sam nedužna žrtve otmice i koja je granica koju (ne) smemo preći raste i to je najzanimljiviji aspekt filma.

 Nažalost, kako to vreme odmiče, priča nas odvodi u različite nelogične i neutemeljene rukavce koji smetaju da u potpunosti uživamo u Prisoners. Misterija je suviše naivna i svaki, pravi filmofil, će nazreti razrešenje daleko pre od glavnog detektiva, a sama završnica pati od previše bespotrebnih “twist”-ova (preokreta) koji urušavaju finu tenziju koju nam je Prisoners gradio svojim većim delom.

 Dakle, kao drama, Prisoners je odličan, kao triler prosečan.

Osim, uglavnom vrhunskih ostvarenja svih glumaca, moram pohvaliti izuzetnu, stvarno izuzetnu fotografiju za koju je Roger Deakins bio nominovan po 11 put za oskara (koga, na žalost nikada nije dobio). Takođe, drago mi je što je jedan ovakav film, sa ozbiljnom tematikom, imao i sasvim pristojan uspeh na bioskopskim blagajnama. 

Režija: Denis Villeneuve 

Glume: Hugh Jackman

                 Jake Gyllenhaal

                 Terence Howard

                 Maria Bello

                 


Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Biograf

About Biograf 187 Articles
Direktor, vlasnik i suvlasnik kompanije BVIZ LTD koja je osnovana sa ciljem obeležavanja, praćenja i čuvanja ugleda lika i dela Bozze Vampira iz Zemuna. Poslednjih godina, nakon što se Bozza povukao iz javnog života, BVIZ LTD na čelu sa sjajnim Biografom, krpi kraj sa krajem pišući recenzije onih filmova koje je, uglavnom, retko ko i gledao a još ređe i čitao (te recenzije)... - autor je svih epizoda na ovom sajtu Nagrade: VEMI za najbolji night soap (1999, 2001); VOSKAR za sporedne efekte (2003); VULICER za najbolji roman u kategoriji "Romani sa Bozzom Vampirom" (2004) V- je prvo slovo reči VAMPIR

Be the first to comment

Leave a Reply