Nekada sam se pitao kako Virginia Madsen nakon što je započela karijeru u dva kultna (u različitim kategorijama) filma, “Dine” Dejvida Linča i “Električnih snova” sa onom, svima omiljenom, pesmom nikada nije postala izistinska holivudska zvezda.
Sad kada sam pogledao “Zombie High” u kojem, dvadesetšestogodišnja Virginia Madsen glumi osamnaestogodišnju Andrea-u koja upisuje koledž Ettinger (za koji je dobila školarinu) a tamo se zatreska u tipa po imenu Philo (Richard Cox) za kojeg, u jednom trenutku (kada je upita “šta misliš koliko godina imam”), misli da ima trideset, znam odgovor na moje početno pitanje.
A odgovor glasi, Virginia Madsen jednostavno nije bila dovoljno talentovana glumica, jer, svaka koja ima talenta, izgovorila bi ovakve gluposti (o godinama) toliko uverljivo i ubedljivo u ovom, katastrofalno lošem, filmu da bi jednostavno zaboravili kakvu glupost gledamo. A da je još, kao mnoge takođe talentovane glumice, bar u nekom trenutku pokazala nam svoje grudi možda bi “Zombie High” dobio novu dimenziju.
“Zombie High takođe poznat kao Škola koja je pojela moj mozak” ipak pripada posebnoj dimenziji: “Filmova koji će vam pojesti mozak ako ih pogledate”.
Koledž Ettinger je odlučio da po prvi put primi i devojke te sveže brucoškinje (među kojima je osim Madsen i Sherilyn Fenn koja će postati slavna par godina kasnije zahvaljujući “Twin Peaks-u“).
Andreu će dovesti na koledž njen momak Barry koji izgleda živi negde veoma blizu jer je non stop u kampusu.
Ako se pitate koga Andrea gleda dok se se cmaka sa Barry-ijem verujem da ste pogodili. U pitanju je onaj Philo (Richard Cox koji ga glumi je tada imao 39 godina). Ispostaviće se da je Philo profesor biologije ali to neće sprečiti Andreu da mu se pridruži (pozvana po ceduljici koju je stavio u njenu knjigu) u njegovoj sobi u kasnim večernjim satima.
I umesto da dođe do neke akcije (a u tom trenutku u filmu već polako shvatate da nikakve akcije, u bilo kom smislu, ovde biti neće) Andrea odlazi, sve sa zgražavanjem, kako je on profesor a ona, tek nešto punoletna, studentkinja.
Prilično je taj, barem početni, odnos “profesor učenica” ovde normalizovan a ne sećam se da je baš bilo tako krajem osamdesetih.
Sasvim moguće je da sam taj utisak stekao zbog ravne glume svih u ovom filmu. I dok kod većina studenata to drvenasto, bez emocija, ponašanje je možda i u skladu sa samom pričom (ali bez spojlera jer siguran sam da jedva čekati da sami uživate u ovom ostvarenju) to što gotovo nema života u ekipi glavnih glumaca doprinosi opštem monotonom tonu filma.
Inače, glavna misterija je šta se to dešava sa studentima Ettinger-a i zašto, polako, svi menjaju ponašanje i postaju neka vrsta…robota ? (verujem da nešto slično nikada niste pre gledali).
Inače, nema potrebe da se sad nešto trudite da pogađate koje je rešenje te misterije. Ako vam već i sami ne prikažu, ne brinite, neki od likova će vam ispričati kompletnu istoriju svih dešavanja i zašto rade to što rade. I to će vam ispričati više puta…ako treba.
Nekako “Zombie High” na nešto smisleno i liči prvih 60-ak minuta (mada i dalje to na šta liči je filmsko govno) ali onda nastupi završni deo koji ne znam šta je trebalo da bude osim činjenice da je izuzetno nekompetetno režiran. Dal’ nisu imali dovoljno para pa neke scene nisu ni snimali i dal’ je neko konačno ukapirao da im je scenario tako loš pa su odlučili da naprosto batale da ozbiljno prave film i pokušaju, sa par scena, da od njega naprave nekakvu komediju, zaista ne znam…niti imam želju da ikada saznam.
Nemam pojma zašto se ovaj film ima u nazivu reč zombi…osim ako…nisu shvatili da svi iza i ispred kamere se ponašaju i glume kao da su zombiji…oni Romerovi…spori…
Na skali od (1-6) ocena: 1
