Respektabilna ekipa se okupila ispred i iza kamera “Revolutionary Road” ali kakav je krajnji utisak ?
Leonardo DiCaprio je Frank a Kate Winslet je April a oni su Wheeler-ovi, mladi bračni par sa dvoje dece koji stanuje u ulici Revolutionary Road u divnoj porodičnoj kući (iz snova). Upoznali su se na nekoj zabavi ali već nakon par minuta uvoda već se nalazimo u središtu njihove bračne “dinamike” kada se posvađaju nakon neuspešne premijere predstave u kojoj April glumi (ona je glumica a Frank je prodavac u nekoj korporaciji).
Vreme dešavanja su godine nakon drugog svetskog rata (neki pominju da je baš u pitanju 1948 godina ali nisam ukačio taj podatak dok sam gledao film)-
Od početka je sasvim jasno da su odnosi između Franka i April veoma tenzični i daleko od porodične idile koju emitiju njihovim poznanicima/prijateljima (ili su ti drugi u još nesrećnijim odnosima pa žele da veruju u tuđe bajke).
Frank ne voli svoj posao April ne voli svoj status domaćice i u jednom trenutku (a ne pre nego što Frank iz dosade i nemara prevari svoju April sa jednom koleginicom ) dolaze do sjajne ideje kojom će pokušati da promene svoje živote i započnu stvari iz početka.
Koja je to ideja i šta će se desiti sa Wheeler-ovima saznaćete ako pogledate ovaj film (a možda i pročitate istoimeni roman Richard Yates-a iz 1961 godine).
Režiser je Sam (1917 (2019)) Mendes koji je u to doba bio u braku sa Kate Winslet. Ostalu glumačku ekipu čine i Kathy Bates, Michael Shannon (nominovan iz nekog razloga za Oskara za epizodu za ovaj film) i David Harbour (u doba kada se brijao).
Dakle prestižna ekipa zbog koje je ovaj film bio te godine na raznim listama najboljih a dobio je ili bio nominovan za mnoge kritičarske nagrade. Drugi razlog, osim pomenutog, ne vidim.
Jer, “Revolutionary Road” jeste korektna drama o braku i nestanku ljubavi (i poštovanja) ali ne mislim ni da je Winslet ni da je Di Caprio nešto briljirao u ovom ostvarenju. Takođe, gotovo od početka vam je jasno u kom smeru će se ova priča razviti (nema tu neke misterije niti pametovanja) ali takođe vam ubrzo bude jasno da su i neki likovi i da su neke situacije ovde inkorporirane samo zato da bi naše dvoje “junaka” dovelo iz emotivne tačke A preko emotivne tačke B do emotivne tačke C.
To je, naravno, normalna stvar svakog narativnog dela ali nevolja je što u sve te druge likove uopšte ne verujemo u smislu da predstavljaju zaista karaktere od krvi i mesa pa nam međuigra, svakako harizmatičnih, Leonarda i Kate, na kraju, ponudi tek nešto meso i sasvim malo, malo krvi.
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
