Iz nekog razloga, 30 godina nakon prvog (fenomenalnog) “Vriska” (1996) dobili smo krajem februara i njegov sedmi nastavak u kome, i dalje, glume (neki) isti glumci iz originala. Dobro, svi znamo koji je razlog. Svakako nije umetnički već finansijski a “Scream 7” će ovog vikenda imati i zvanično najbolje “otvarenje” u ovoj franšizi sa preko 60 miliona dolara koje će požnjeti na blagajnama u prvih nekoliko dana prikazivanja.
Mnogi od vas, dragih čitaoca, pojma nemaju kroz koje “muke” je prošla ekipa koja nam je donela prilično (finansijski) uspešan “ribut aka reboot” sa Scream aka Vrisak (2022) i njegovim nastavkom Scream VI aka Vrisak 6 (2023) gde je (preživela) originalna postavka u ova dva filma imala uglavnom “cameo-special guest” ulogu a cilj je bio da se stvori nova “četvorka” preživelih sa sestrama Karpenter (ali ne od oca Džona) kao nosiocima franšize u budućnosti.
Sedmi deo je bio uveliko u pripremi ali avaj, Melissa Barrera je odlučila da (javno) kaže da je loše ubijati decu pa bila ona i u Gazi i to joj je koštalo otkaza jer su producenti iz Spyglass bili užasnuti takvim njenim stavom. Ubrzo je i Jenna Ortega napustila svoju ulogu sa elegantim izgovorom oko konflikta sa “unapred dogovorenim obavezama/terminima za druge projekte” a onda je i režiser Christopher (Drop aka Igra straha (2025)) Landon odlučio da batali ovaj film.
Mnogi su u tom trenutku pomislili da je ovo definitivni kraj ove franšize ali to nisu mislili i producenti pa su došli do solomonskog (a sudeći po rezultatima na blagajnama i genijalnog) rešenja da vrate Neve Campbell u igru (za šesti deo nisu hteli da joj plate koliko je tražila te nema sumnje da su sada morali maksimalno da odreše kesu) ali i Kevin Williamson-a tvorca serijala Scream, odnosno scenaristu prvog, drugog i četvrtog dela. Williamson je sa Wes Craven-om najzaslužniji zašto ljudi vole “Vrisak” i zašto i ja volim “Vrisak”.
Ovog puta je Williamson i režiser i vidljivo je da on ipak nije Wes Craven (a ko bi i mogao biti ?) mada, sa zanatske strane i tih tzv. set-piece-eva scena ubistava sve deluje, barem meni, prilično korektno.
I Scream, You Scream, We All Scream for SCream
Pošto su rokovi bili kratki Williams jeste napisao/potpisao scenario ali on se zasniva na osnovnoj priči koju su napisali scenaristi prethodna dva filma James Vanderbilt i Guy Busick, a ta priča je svakako imala u fokusu likove iz prethodna dva filma. To znači da je proces pisanja scenarija morao biti frankeštajnovski jer su neki elementi priče ostali a neki su morali biti totalno modifikovani u odnosu na ono što je bilo planirano.
Kada se novi ubica pod maskom Goustfejsa pojavi u mirnom gradiću u kojem je Sidni Preskot (Nev Kembel) izgradila novi život, njeni najmračniji strahovi postaju stvarnost jer njena ćerka (Izabel Mej) postaje sledeća meta. Rešena da zaštiti svoju porodicu, Sidni mora da se suoči sa užasima svoje prošlosti kako bi zauvek okončala krvoproliće.
iz reklame
Ako ste čitali moju entuzijastičku kritiku petog dela Scream aka Vrisak (2022) i jednako ne-entuzijastičku o Scream VI aka Vrisak 6 (2023) možete pretpostaviti da moja očekivanja od ovog filma nisu bila velika (svejedno u kojoj varijanti sa/bez likova iz prethodna dva filma se pojavio).
Kada su se pojavile i prve (gotovo jednosložne) kritike “Scream 7” koje su ga maksimalno ocrnile (a neki su počeli da ga proglašavaju i najgorim ikada snimljenim filmom) u bioskop sam otišao samo zbog toga što dugo nisam jeo (cineplex preslane) kokice i pio zdrav-ko-dren sodu u vidu Pepsija.
A onda sam pogledao film…i šta da vam kažem…pa ovo uopšte nije ispalo loše.
Pođimo od onog što je pozitivno. Kada je prethodni ambiciozni pokušaj da se, navodno, promeni formula “Scream”-a i da se radnja smesti u urbani Njujork (mada je sniman negde u Kanadi) spektakularno olupala lošim scenarijom i još gorom završnicom a u kojoj od sve te najavljene nove ikonografije/urbanografije praktično ništa nije iskorišćeno mislim da je bilo pametno da sada idemo na sigurno, staro a provereno.
Mali gradić (nije više Woodsboro jer Sindi Preskot sa svojom porodicom živi u Indijani), izanđali ali funkcionalan/žilav koncept o ubici pod maskom koji, a šta drugo da radi, ubija i neki uspešni i neki manje uspešni referentni pokušaji da vernu publiku podsete na neke situacije i neke (mnogo bolje) likove iz originalnih filmova (a kada to kažem mislim pre svega na prva tri filma).
Tu je opet i Courteney Cox koja zaista izaziva, kada je vidite, vrisak.
Scene samih ubistava i jurnjave su možda ne toliko maštovite (osim jedne na pozornici) ali ne vidim da su nešto i loše urađene (čak mi se čini da je ovaj film što se tiče prikaza “smrtnih slučajeva” i najgrozniji).
Scenario je uglavnom funkcionalan ali definitivno postoje neke velike rupe u njemu pre svega logističke prirode (tipične za ovakve slasher-e ali ne baš i za Scream serijal) od toga gde je dođavola iznenada nestala policija u ovom gradiću i zašto se niko ne upita gde im je nestao šef policije pa do toga gde su nestali neki (valjda behu bitni) likovi iz završnih dvadesetak minuta.
Takođe i razrešenje ko se krije iza maske je verovatno među najgorima u serijalu (ali i dalje mislim da je najgore ono iz Scream VI aka Vrisak 6 (2023)) ali ima tu i neke unutarnje logike (bez koje ne bi funkcionisala dobra polovina filma).
Sve u svemu, Scream 7 nije naročito dobar ali uz kokice i sodu vreme brzo prođe uz njega. I dalje ne razumem zašto su neki toliko razočarani njime jer ni prethodni, osim početnog, nisu bili nekakav “Građanin Kejn sa motornom testerom”.
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
