Četiri devojke, cimerke (Roommates) sa koledža u L.A., uglavnom pričaju o muškarcima, seksu i “položaju žena u društvu” (da li je bolje biti nečija ljubavnica ili naučnica i slične teme). Tu su i razne studentske zabave na kojima plešu, piju i “vode ljubav”. Vesele sedamdesete i filmovi koje su Amerikanci gledali u drive-in bioskopima…
Sve počinje kao lagana komedija (sa nekoliko toples prizora mada bez učešća naših glavnih glumica) i onda, kada ova četvorka ode u turistički resort Lake Arrowhead (gde je film i sniman) priča polako prelazi u dramu a potom i u neke druge žanrove koje i nisam baš očekivao mada taj miks (od svega po malo) jeste bio karakteristika mnogih tadašnjih exploitation filmova.
Tokom tog nezaboravnog leta neke od njih stupaju u vezu sa mnogo starijim muškarcima (pa pomislimo u nekom trenutku da će nas to dovesti do nekih snažnijih dramskih momenata i pitanja o moralu i “položaju žena u društvu” što zaista i biva pokušano u par navrata).
Neke su došle tamo da rade, kao instruktorke u omladinskom kampu na jezeru ili kao instruktorke skijanja na vodi ili kao bibliotekarke u lokalnoj biblioteci.
A pošto su na jezeru (koje se ne zove Kristalno već Arrowhead) imamo i ubicu koji koristi i hladna(nož) i topla (pušku) oružja da bi činio svoja nepočinstva.
Da ne zaboravim, Pat Woodell koja glumi devojku/cimerku po imenu Heather ovde je došla samo na odmor jer ima ogromnu kuću na obali. Pridružuje joj se njena nećakinja Paula željna provoda a tu je i skitnica kojeg Heather privremeno prima u kuću da joj pomaže oko nekih (kućnih) poslova.
Zanimljivo je da se tokom gotovo celog boravka na jezeru ove četiri cimerke praktično i ne viđaju te u stvari pratimo četiri paralelne priče za koje zaista i nije bilo potrebe da postoji onaj uvodni deo od nekih petnaestak minuta gde njih četiri druže.
Još je zanimljivije je da ove četiri glumice zaista umeju da glume i da od scenarija/dijaloga koji su im dati a koji i nisu baš nekog kvaliteta uspevaju da naprave pamtljive likove. Naročito tu mislim na talentovanu crnoputu Marki Bey koja je narednih godina imala još nekoliko zanimljivih uloga ali je, nažalost, kao i većina ovih devojaka svoju glumačku karijeru završila prilično rano.
Nekako ne očekujete dobru glumu u ovakvim filmovima te možda pomalo i precenjujem njihove domete ali opet, ako uporedimo sa “glumom” svih muških glumaca u ovom filmu, ta razlika u talentu je još izraženija.
Pat Woodell je započela karijeru na televiziji i bila relativno prepoznatljivo lice po seriji Petticoat Junction u kojoj je glumila prve dve sezone (1963-1965).
Nikada nije uspela da se probije u mejnstrim filmove i praktično je i okončala karijeru polovinom sedamdesetih. Preminula je 2015 godine u svojoj 71god. života nakon duge i teške bolesti.
Laurie Rose se takođe nije dugo bavilo glumom te je i praktično i ona završila svoju karijeru na tom planu tih godina. Ona je i jedina od ove četvorke koja nam je podarila “dobar pogled” na njen lik u filmu.
Inače, Laurie je kasnije promenila ime u Mesmera i bavila se (bavi još ?) trbušnim plesom i ima svoju “akademiju” tj. školu za sve one koji to žele da to nauče.
Najtragičniju životnu sudbinu među njima imala je i verovatno glumački i najtelentovanija Roberta Collins.
Roberta je ostvarila niz uloga u raznim filmovima tih godina i u to u nezavisnim produkcijama poput ovog ali i u nekim popularnim serijama tog doba. Kažu da je nekih dana na snimanjima bila izuzetno nadahnuta i odlično da bi već narednog dana (nakon provoda na žurci) njena interpratacija bila očajna.
To se povremeno vidi i u ovom filmu jer zaista u ponekoj sceni u potpunosti blista a potom naiđu i “trenuci slabosti”.
Preminula je 2008 zbog overdoziranja a pre toga joj je umro i sin na sličan način.
Režiser Arthur Marks koji je i jedan od scenarista filma uglavnom je sve ovo korektno snimio i “The Roommates” je vizuelno lep film. Takođe ni scenario tj. dijalozi nisu preterano loši ali njihova “efikasnost” zavisi pre svega od onih koji taj tekst izgovoraju.
Filmu svakako ne pomaže to što je želeo biti nekakva naivna seksi komedija ali i istovremeno triler sa krvavim ubistvima (ti delovi su i najmanje uverljivi) i kao koheretna celina ovo ne može da prođe test.
Ipak, traje manje od 90 minuta i ako vas interesuje upravo ovakvo poglavlje američkog nezavisnog filma, pogledajte ga, što da ne…
Na skali od (1-6) ocena: 2+/3-
