Jack Sholder je autor jednog od meni omiljenih filmova koji su mi obeležili tinejdžerske dane. Takođe je jedan od junaka knjige koja je, rekao bih presudno, uticala na moj filmski ukus i opredeljenje da postanem filmski režiser o kojima će drugi pisati iste takve knjige.
Znamo svi šta je od toga (mislim na mene) na kraju ispalo (2 Zlatna lava, Jedna i po Zlatna palma, 3 oskara i kuća na Holivud Hilu).
Oni retki (vidim da je prvi tiraž, te davne 1991 godine, bio simboličnih 700 komada te sam izgleda među tih 700 žigosanih) koji su se dočepali ove knjige, osim zanimljivih/ubedljivih/očaravajućih/informativnih/epskih/nezaboravnih tekstova grupe, tada veoma mladih autora (uglavnom sa FDU uz par autora sa sadašnjih exYU prostora) od kojih, nakon ovih hvalospeva očekujem odgavarajuće uplate na moj tekući račun, imalo je priliku i da na jednom mestu dobije i filmografije i probrane, što bi rekli, “uratke” raznih drugih američkih režisera, od veterana do “satelita, treperavih i rađajućih zvezdica”….doduše, samo u vidu naziva filma.
Ali o “Svetlosti u tami” pisaću ponovo nekom drugom prilikom…red je da napišem i par reči o “Samima u tami”, debitantskom dugometražnom ostvarenju Jacka Sholdera u kome, u pomenutoj knjizi, po rečima Nebojše Pajkića :”lud jebe zbunjenog”
Baratajući, već u prvencu, superiorno tehnikom saspensa, Šolder tempira dramaturšku i autorsku poantu u punoj sinhroniji. Glavni branilac familije koja je napadnuta od psihotičara i sam je jedan od bjegunaca iz sanatorijuma(Šolder stiže i da se šali: njega je pri tom svastika mladog psihijatra upoznala na ljevičarskim demonstracijama!)…Po Šolderu, srpski rečeno, tamo lud jebe zbunjenog!
Nebojša Pajkić “Sveto u tami Novi Holivud”, drugo izdanje strana 296
Kao i mnogi drugi naslovi u to doba (’91) bilo je praktično nemoguće doći do njih tako da sam “Alone in the Dark” konačno pogledao tek pre par godina…i ovaj tekst se upravo zasniva na sećanjima na taj “svečani događaj”.
I da vam odmah kažem…i nije mi nešto lepo ostao u sećanju.
U odabranoj ekipi glumaca našli su se Donald Pleasence kao upravnik sanatorijuma a Jack Palance i Martin Landau su njegovi pacijenti koji predvode pobunu i bekstvo sa, naravno ludačkim i totalno izmaštanim, ciljem da napadnu kuću novo postavljenog mladog psihijatra jer su uvrteli sebi u glavu da je on ubio svog prethodnika.
Da li sam ja suviše mator i tvrdog ciničnog srca ali osim što mi je zaplet bio glup ništa od te navodne suspenzije nisam osetio…
“Alone in the Dark” je zanimljiv zbog ekscentričnih likova koje su odigrali pomenuti glumci (ko bi i pomislio tada da će neki od njih, nekoliko godina kasnije, a nakon što su glumili u ovakvom projektu, dobiti i glumačke oskare) i to vam je to.
Ostalo je uglavnom dosadno i neubedljivo…
Ko zna, možda bi Biograf iz 1991 godine obožavao ovaj film ili će ga neko od vas smatrati zaboravljenim remek delom nakon gledanja…
Lepota je u oku posmatrača…plus,i više nego zgodno je da budete odmorni i fino raspoloženi pred gledanje svakog filma…
Na skali od (1-6) ocena: 2/2+
