U doba kada je “TransSiberian” snimljen njegov autor (scenarista i režiser) Brand Anderson bio je još uvek u žiži (filmske) javnosti zbog svog prethodnog projekta The Machinist (2004) kojeg većina, pa i ja, pamti kao “onaj film u kome je Christian Bale izgledao kao kostur”.
Ovde nas Anderson vodi na jedno zanimljivo putovanje ali da li je i konačna destinacija dobra ?
Bračni par Roy (Woody Champions (2023) Harrelson) i Jessie (Emily Lars and the Real Girl (2007) Mortimer) kreću na put vozom od Pekinga do Moskve. Ovi Amerikanci su bili u misiji svoje crkve u Kini a izabrali su železnički prevoz do Moskve jer Roy obožava vozove.
Kao saputnike u njihovoj (spavaćoj) kabini imaju mladi par Abby i Carlos (Kate Morgan (2016) Mara i Eduardo Tesis (1996) Noriega) koji, osim što se ponašaju mladalački, odaju prilično sumnjiv utisak. To jest sumnjivi su svima osim Roy-u koji se baš združi sa Carlosom, što bi se reklo i u piću i u iću…a Carlos šmeka za to vreme i Jessie.
I da ne pomislite da će ovo pretvoriti u “Vrele noći Jozefine Micenbahuer u vozu” zaboravih na uvodni deo u kome se pojavljuje Ben Kingsley (sve sa šubarom na glavi) kao inspektor koji istražuje smrt lokalnog dilera kome je ukrade štek droge (u Vladivostoku).
On nakon te scene “nestane” što nagoveštava da će se u jednom trenutku pojaviti (hoće) i da će priča imati veze sa drogom (takođe hoće).
Brand Anderson fino plete zaplet u prve dve trećine filma i maksimalno koriste lokacije na kojima je film snimljen (Litvanija je izigravala Rusiju) i vremenske uslove jer ne samo da je glumcima očigledno bilo hladno dok su snimali ove scene nego Anderson uspeva da tu hladnoću prenese i na nas gledaoce (ne u smislu da smo hladni na zbivanja nego zaista i mi osetimo kako je brrrrrrr…ledeno tamo).
Paranoja i hladnoća se pojednako uvlače u gledaoce kao i u lik Jessie.
Ono što Anderson ne uspeva i gde “TransSiberian” definitivno pada jeste ta fatalna (za mnoge filmove) poslednja trećina ne samo zbog puta na koji krene već pre svega zbog načina na koji sve ovo biva razmršeno. Usudio bih se da kažem da poslednji Andersonov film koji sam gledao Fractured (2019) ima “realniji” rasplet nego ovaj.
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
