Za razliku od idiličnog doma za starce kojeg smo videli u The Thursday Murder Club aka Klub istražitelja ubistava četvrtkom (2025) u Americi smeštaju matore u ovakve
“The Home” je psihološki horor koji prati Maxa (Pete Bodies Bodies Bodies aka Tela, tela, tela (2022) Davidson), “problematičnog” mladog čoveka koji je odrastao u usvojiteljskom domu. Kao dete, Max je pretrpeo gubitak svog brata Luke-a “po krvi”, starijeg dečaka koji je odrastao zajedno sa njim u domu i koji je, saznajemo, izvršio samoubistvo taman kada je krenuo na koledž.
dešavanja u prvih nekoliko minuta filma
Sada u dvadesetim godinama, Max obožava da crta grafite što ne bi bio problem da to ne čini tako što “vandalizuje” fasade zgrada. Jedna takva akcija dovodi do hapšenja i kako bi izbegao zatvor, njegovi usvojitelji, Ellen (Jessica Hecht) i Richard (Victor Williams), uspevaju da organizuju da umesto kazne zatvora odsluži društveno korisni rad (od neka 4 meseca) kao stalni domar u “Green Meadows”, naizgled prijatnom domu za penzionere u severnom delu države Njujork.
U “Green Meadows”, osoblje, uključujući Dr. Sabiana (Bruce Altman), glavnu medicinsku sestru Juno i pomoćnika Lesa (glumi ga Adam Cantor koji je i koscenarista filma) upozorava Maxa da izbegava četvrti sprat, gde borave stanari kojima je potrebna „specijalna nega“.
Max dobija ključ koji otvara sva vrata osim podruma i, naravno, četvrtog sprata a čim imaš kjuč za sva vrata osim jednih (a gledao si dovoljno horora ili čitao priča) znamo šta tamo može da se krije.
Dom deluje čisto i dobro organizovano, s aktivnostima poput časova slikanja i glume koje vodi stanar Lou (John Glover), bivši glumac koji naglašava važnost angažovanja stanara u raznim igrama kako bi se izbegla „smrt od dosade“. Max se posebeno sprijateljuje sa jednom bakom po imenu Norma (Mary Beth Peil) koja je ljubazna ali i tajanstvena žena koja će ga i prva upozoriti da se u domu dešavaju neke užasne stvari.
Ovako prepričano/opisano ovo će vam delovati kao relativno normalno struktuiran horor na narativnom nivou ali daleko je to od toga. Od početka scenarista i režiser James DeMonaco (koji je najviše poznat po serijalu The Purge: Anarchy (2014)) uvodi ekranizovanje košmara u igru što znači da često nećemo znati šta je “san ili java” i retki su filmovi koji se takvom scenarističom “dosetkom” služe a da su zaista efektni u tome.
Dodatno, kada dođemo u završnicu koja donosi relativno neočekivani twist ona nas (mislim na završnicu) zatrpa predugim ekspozicijama koje nam pojašnjavaju/objašnjavaju neke stvari i više nego što je potrebno i, što je još gore, više puta od više likova.
Na sreću, na samom kraju ima zaista upečatljiva sekvenca koja je verujem bila predočena Pete Davidson-u kao glavni mamac da ne samo prihvati ovu ulogu nego da bude i jedan od producenata.
Na skali od (1-6) ocena: 2+
