Samo da se zapljunem da sam pogledao i novog Spajdermena ali nemam ja ništa pametno (doduše nikada i nisam) da vam ispričam na tu temu.
Prošle su četiri godine otkako smo se poslednji put susreli sa našim prijateljskim herojem iz komšiluka. Piter Parker više ne postoji, ali Spajdermen je u vrhunskoj formi dok brine o bezbednosti Njujorka.
iz reklamnog opisa koji je mogao biti (a verovatno i jeste) napisan i pre nego što je iko pogledao film jer bukvalno nam ništa ne kaže tako da vam ni ja neću reći ništa o sadržaju filma
Sve ide kako treba za našeg anonimnog heroja, dok ga neobičan niz zločina ne uvuče u mrežu misterije sa kakvom se do sada nije susreo.
Da bi bio spreman za ono što dolazi, Spajdermen ne samo da mora biti na vrhuncu svoje fizičke i mentalne spremnosti, već mora biti spreman i da se suoči s posledicama svoje prošlosti.
Osim što ću vam reći da sam bio prilično umoran/uspavan dok sam ga gledao (sa mlađim sinom) te sam utonuo za trenutak u svet snova u scenama glavne borbe između Hulk-a i Spajdermena (a čitav segment sa Brus Benerom i Hulkom komotno je mogao da bude izbačen iz filma i ništa na svom (ne)kvalitetu ne bi izgubio)
Elem, o proteklim Spajdermenima sam pisao duže i svakako bolje tekstove (videti ovde) ali nemam živaca (ni želje) da vam nešto drobim/mudrujem o ovom ostvarenju koje je već zaradilo preko dve milijarde dolara na svetskim blagajnama.
Tom Holland je ovde (za razliku od The Oddysey aka Odiseja (2026) ) svoj na svome ali meni (a i na uzorku mojih sinova) je “Spajdermen: Novi dan” samo jedan okej film.
I ovo je kraj jedne totalno nebitne “recenzije” jednog (a siguran sam da će se tako pokazati u budućnosti) ne tako bitnog filma.
Na skali od (1-6) ocena: 3
