“The Curse of La Llorona” sam propustio u bioskopima a posle sam propustio i u “nadoknadama vremena” jer je imao očajne kritike te je eto visio na mom externHD i više od 5 godina. Mada kao krajnji rezultat ovaj horor zasnovan na meksičkoj foklornoj priči o njihovoj nekoj vrsti BabaJage-BabaRoge (majci koja ju udavila svoju decu i sada kao demon progone druge) i nije nešto svakako je bolji nego što sam očekivao a definitivno bolji od opake kaluđerice…
Ovu “opaticu iz pakla” pominjem jer “Prokletstvo ožalošćene žene” u produkciji NewLineCinema to jest “Atomic Monster” James Wana je, uslovno, zbog jednog lika i jednog kadra, deo Conjuring univerzuma (iliti Anabela pod-univerzuma).
Priča je veoma jednostavna. Smeštena u 1973 godinu fokusirana je na Annu (Linda Cardellini) samohranu udovicu (muž policajac poginuo na dužnosti) i majku dvoje dece koja radi kao socijalni radnik.
Nakon što jedna od njenih klijentkinja, takođe majka dvoje dece, ispolji neracionalno/nenormalno ponašanje zbog kojeg svoju decu drži zaključanu u ostavi (?) Anna je prinuđena da joj, uz pomoć policije, oduzme decu (dva dečaka) i smesti ih, za početak, u bolnicu jer pokazuju znakove traume ali i fizičkih povreda (na rukama).
Uslediće jedan tragičan događaj koji će naterati Annu da u sred noći pokupi svoju uspavanu decu i uputi se pravo na mesto zločina (jer ne želi da ih ostavi same u kući ali hoće da ih odvede na mesto ubistva ?) a tamo će prokletstvo/demon La Llorona krenuti na njenu porodicu.
“La Llorona” je koštala tek nekih devet miliona dolara a uspela je da zaradi čak 123 miliona dolara što znači da je, ako ništa drugo, bila prilično efektna u plašenju publike i zaista, sa te zanatske strane, u svom prvom filmu Michael Chaves pokazuje veštinu da sklopi nekoliko dobrih jump-scare-ova.
Da li je to zaista bilo i dovoljno da mu praktično prepusti Conjuring univerzum zaista sa te vrednosne strane i nisam baš siguran ali što se tiče finansijske eto ispade da je njegov četvrti film (a sva četiri su deo Conjuringa) The Conjuring: Last Rites aka Prizivanje zla: Poslednji obredi (2025) doneo ovoj franšizi i najviše para.
Ako bi “La Llorona” podelila u tri dela, početak bi bio i najzanimljiviji/najbolji, sredina korektna ali završnica donosi niz preterivanja i besmislenih/predugih sekvenci koji gotovo uruše sve ono dobro/prosečno pre toga.
Ipak, za devedesetak minuta čini mi se da pruža dovoljno horor elemenata (ovde potenciranih time da su deca ta koja su najugroženija te iz te perspektive meni svakako nije bilo svejedno) da bih ga pogurao u “predele” okej filmova.
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
