Film Jovana Rančića iz 1979, “Poslednja trka” je svakako jedan od najboljih dečijih filmova koja nam je podarila SFRJ kinematografija. Koliko je jugoslovenski film u to doba bio relevantan za ovaj deo Evrope možda govori činjenica da je za nagrade na tadašnjem festivalu u Puli (26 po redu) prijavljeno čak 28 dugometražnih filmova. Međutim, sudeći po samim ostvarenjima, samo nekolicina njih je uspela da preživi sud vremena, tako da ni tada, kvantitet nije značio i kvalitet. Ipak, desetak dobrih filmova godišnje je nešto što sa čime se više nikada neće moći pohvaliti nijedna od EX YU zemalja .
(zanimljiv članak o tom, pokazaće se kao i uvek kontroverznom festivalu po pitanju nagrada, iz tadašnje štampe, imate ovde. Bizaran podatak, gledajući iz današnje perspektive, a tada sasvim normalan, jeste da je napr. član žirija tadašnjeg pulskog festivala bio i Azem Vlasi)
Nego vratimo se mi našem Zimzelenu. Zimzelen je ime konja zbog koga će Zoran, dvanaestegodišnji dečak, započeti avanturu koja će mu zauvek promeniti život. Zimzelen je ostareli šampion koga uprava ergele odlučuje da proda klanici. Naš mali junak će pokušati da spasi Zimzelena njegove klete/klaničke sudbine. U tome će mu pomoći njegova družina iz novobeogradskih blokova.
Zoranovi roditelji su razvedeni, okrenutim svojim problemima i nadama, i sa malo razumevanja i vremena za burne pubertetske godine u koje dečak upravo stupa. Ljubav ka ovim ponosnim životinjama Zoranu je preneo otac, još uvek aktivni džokej koji se mora pomiriti sa činjenicom da dolaze mlađi i beskrupolozniji suparnici željni svojih minuta slave.
Sve osobine koje dobar dečiji film mora posedovati “Poslednja trka” ima u izobilju. Teme kojima se bavi podrazumevaju one najbolje ljudske vrline poput plemenitosti, požrtvovanosti, hrabrosti…
Gledao sam ga zajedno sa dva dečaka (8 i 6 godina) i verujte, Zimzelonova magija i danas deluje. Mališani su se radovali, smejali, navijali, bili tužni kada su naši junaci prolazili kroz nevolje. Ali ne samo da će “Poslednja trka” izazvati pozitivne emocije kod vaših klinaca, ona je pre svega jedan kvalitetno urađen film u kome jednako mogu uživati i odrasli.
“Poslednja trka” je i debitanska uloga jedne glumice, tada samo slatkog devojčurka, koja će obeležiti , pre svega, srpsku kinematografiju u devedesetim godinama prošlog veka. Da li je prepoznajete ?
I dalje ne znate ko je ona ?
To je Mirjana Joković.
Na skali od (1-6) ocena: 4+
recenzija: TutaMuta
