Pogledao sam pilot epizodu.
Premisa je dovoljno zanimljiva da drži pažnju (bar) neko vreme a okupljena je i dobra glumačka ekipa na čelu sa već veteranom televizije Dylan McDermott-om.
(btw. dokaz koliko je Dylan McDermott prekaljen glumac u ulozi opakog FBI agenta možete videti na samom početku. On puca žmureći)
Tu su i Toni Collet i Tate Donovan a u ulozi supruge američkog predsednika tu je i vidno ostarela Mary Elizabeth Mastrantonio (kada sam proverio kada je rođena zapanjih se da ima “samo” 55 godina, ovde izgleda bar 10 godina starije…mada, ovo je repriza teksta iz 2013 godine tako da joj je sada nekih 59 godina, što znači da izgleda samo šest godina starije…sada…tada ne)
Grupa terorista (il’ možda ne) na čelu sa FBI agentom (McDermott) upada u kuću doktorke (Collet) koja upravo treba da izvrši operaciju srca nad predsednikom USA. Doktorka je primorana da bira između života članova svoje porodice ili života najsvetijeg sina američkog naroda.
Odmah otkrivamo da osim terorista i sami pripadnici ove disfunkcionalne porodice kriju svoje manje više mračne tajne.
Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
ŠTA JE BILO POSLE:
“Hostages” nije trajao duže od te jedne najavljene sezone. To je dobro jer u je u pitanju jedna ipak zaokružena priča. Ono što nije dobro jeste da ja jesam pokušao da odgledam još par epizoda ali shvatio sam da postoje daleko zanimljivije stvari koje mogu da radim u životu (čak i ako nisam živ jer sam, jelte, duh…sa dva plava oka)
Glumci su nastavili svoje živote na malim i velikim ekranima a ova serija je postala još samo jedna u nizu onih koje niko neće pamtiti ni po dobru ni po zlu. Nema ko da pamti kada niko nije ni gledao…
