Od posledica korone preminuo je naš Enio Morikone…
Zoran Simjanović je komponovao muziku (i pesme) za neke od najznačajnih filmova u istoriji jugoslavenske i srpske kinematografije. Neotuđivo vezan za filmografije Markovića, Paskaljevića, Karanovića ostavio je neizbrisiv trag u mom životu i šteta je što i oni koji su mnoge od tih filmova voleli nisu uopšte znali ko je Zoran.
2006 godine izašao je četvorodelni album sa njegovim radovima i on mi je postao neka vrste muzičke filmske biblije kinematografije koje više nema…
Ne znam koliko sam puta preslišavao ove CD/MP3/YouTube… i ne znam koliko ću ih tek u budućnosti preslušavati. Hvala Bogu da nam je to blago koje nam je Zoran ostavio u amanet ovako jednostavno dostupno…
Ali ono što me plaši nije činjenica da eto pripadam generacji kojoj je bliži Drugi svetski rat nego 2021 i da eto i moje vreme neumitno prolazi…
Plaši me da ostaje svet kojeg će baš briga biti za neku muziku i nekog Zorana…
Kažu…ne treba živeti u prošlosti….potrebno je gledati u budućnost…
Često, a poslednjih godina još češće…strah me je da u tu budućnost gledam…
Udavićemo se od tih prokletih jagoda u grlu….
