U doba kada su užasi Hilčkokovog “Psiha” još uvek bili utisnuti u sećanja prestravljene filmske publike pojavila se gomila filmova koji su temom ili barem naslovom pokušali da imitiraju velikog majstora i da se ukrcuju na taj Psiho voz.
Ovo je inače jedan od retkih filmova iz naše stare dobro poznate Amicus “štale” koji nije u vidu omnibusa za koji su gotovo bili specijalizovani.
Ne ulazeći u to koliko je bilo šta u “The Psychopath” originalno (a uglavnom nije) moram priznati da se ovaj film Freddie Francisa (Nightmare (1964)) veoma dobro drži prvih 40ak minuta. Pre svega, u pitanju je, vizuelno veoma “ispoliran” film. Fotografija je dobra, boje su skladne, glumačke kreacije pristojne.
Priča započinje sa ubistvom jednog, na gornjoj slici nedostajećeg člana, ovog kamernog sastava. Bio je na putu ka svojim prijateljima i muzičkoj probi kada ga je u jednoj uličici crveni auto crvene boje zgazio kao malog mrava.
Niti je žrtva niti su ovi sa gornje slike profesionalni muzičari. Ne, oni su dugogodišnji prijatelji koji imaju raznovrsne zajedničke “poduhvate” i interese. Sve dok ih neko, jednog po jednog, ne počne ubijati.
Kao svoju posetnicu ostavlja lutke. A kao što vidite ima i kožne crne rukavice.
Na scenu stupa policijski inspektor koji, za razliku od većine sličnih filmova, deluje prilično inteligentno i efektno.
Istraga ga dovodi do raznih sumnjivaca, poput ožalošćene udovice u kolicima koji živi sama sa sinom…i lutkama.
Tu su i članovi tog “muzičkog kluba” a ništa manje sumnjivo ne deluje ni ćerka jednog od njih sa svojim posesivnim verenikom.
Ili možda slikar sa alatom za slikanje…i ubijanje.
Da li sam već pomenuo i lutke ?
Sve ovo deluje prilično interesantno dok, u jednom trenutku, ne krene niz nizbrdicu apsurdnih i smešnih (a navodno strašnih) dešavanja.
Na kraju, od misterije i britkog inspektorovog uma , u stvari, i nema neke vajde jer će se rešenje, naglo i smeteno, samo od sebe pojaviti.
Motivi koji stoje iza ovih ubistava takođe će se pokazati ako ne prozaičnim i banalnim, onda, svakako, nimalo misterioznim.
A završnica koja je možda te 1966 i delovala strašno danas takođe deluje užasno…užasno glupo….
Šteta…a beše ovo fino skockan film dok ga nisu (kao Skadarliju) raskockali…
Na skali od (1-6) ocena: 2+
