The Last Voyage of the Demeter aka Drakula: Buđenje zla (2023)

Da je ovaj film snimljen 1956 godine sada bi bio smatran horor remek delom.

Ovo poslednje putovanje Demeter-a pogledao sam u totalnom drugom bioskopu od prethodnog jer se, zahvaljujući mom duh-ovitom izgledu, veoma lako prebacujem sa jednog na drugo mesto.

Nastavak trodelnog serijala pod nazivom "200 kinti ufur"...

Ideja, kao i svaka dobra, bila je veoma jednostavna. Iskoristićemo 3,4 stranice iz romana “Drakula” Brama Stokera (deo kapetanovog dnevnika ukletog broda Demeter), iskoristićemo i koncept “Osmog putnika” tj. Alien-a u kome “slepi putnik” tamani jednog po jednog člana posade i, najvažnije, umesto mačeta iz Alien-a ovde ćemo ubaciti i kuče i dečaka…

Pošto je ovaj koncept potrebno prodati danas ubaciš malo crne i ružičaste boje (tj. dodaš likove koji se ne pominju u tom dnevniku poput crnca i slepe putnice) i to ponudiš filmskim studijima… i eto ti filma, ludo jedna (što bi rekao Balašević).

https://youtu.be/q4J5pHTAvc8
Drakula moje mladosti…

Kada angažujete André Øvredal-a da režira neki horor imate garanciju da će on vizuelno izgledati kako treba. Čovek je već veteran ovog žanra i što se tiče režije, “Drakula: Buđenje zla” je zanatski dobro obavljen posao.

Isto to bi rekao i za glumce. Napr. Stefan Kapičić je ovde, kao i ostali, sasvim solidan.

Produkcija je zadovoljavajuća i imate osećaj da se radnja filma izistinski odigrava na nekom jedrenjaku usa kraja 19 veka…

I to vam je to što se tiče pohvala.

Za razliku od nekih koji nisu izdržali ni 10 minuta gledajući ovaj film (a to vam je ona baš najgora publika koja ne želi sama sebi da pruži šansu da vas u ostalih 90,100,150 minuta možda nešto i prijatno iznenadi u toku na primer odjavne špice) ja sam morao da ga odgledam u bioskopu u celini.

Ne samo zbog 200 dinara koje je ova kompanija potrošila na ulaznicu već zbog toga što ovo uopšte nije negledljivo, samo što je uglavnom monotono, predugo i bez bilo kakve neizvesnosti…

(from left) Clemens (Corey Hawkins) and Anna (Aisling Franciosi) in The Last Voyage of the Demeter, directed by André Øvredal.

Mislim, svi znamo kako će se ovo završiti a kada Kapičić ode (a inače baš je prisutan u priči) i taj neki patriotski osećaj/obaveza (ono kao kada navijaš za Vinetua u filmovima o Vinetuu samo zato što ga glumi naš čovek Gojko Mitić a inače mrziš Indijance ko Džon Vejn u “Poštanskoj kočiji” plus znaš da u stvari Vinetua i ne glumi Mitić) jednostavno utihne i samo čekate da dođe kraj.

A kraj, kraj je fenomenalan.

Neko je pomislio da će od ovog uspeti da napravi nekakvu franšizu, tako što će iz romana, koji se inače i sastoji samo od (imaginarnih) dnevničkih, novinskih i sličnih zapisa (jer “Drakula” je epistoralno delo), izvući sve ono što Bram Stoker u stvari i nije napisao ali može se hronološki udenuti u tu priču, te nas, na tom kraju, očekuje u stvari poziv za nove avanture “Drakule VS Lažni Van Helsing”.

Bledo…

Na skali od (1-6) ocena: 2+

recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka

Gimitrije Verzić (Tihi)
Gimitrije Verzić (Tihi)

Čuveni duh sa plavim okom (a od susreta sa Bozzom postao je duh sa dva plava oka), propali kandidat za kandidata studenta filmske režije i beskompromisni (takođe propali) filmski kritičar koga ste svi imali priliku da upoznate u prelomnoj, epoholno dvodelnoj epizodi "Bioskop Sloboda" Svojim autorskim tekstovima o filmu on će definitivno oplemeniti ovaj prostor.
Takođe, Gimitrije fanatično gleda televiziju pa možemo očekivati i njegove tekstove na tu temu. Od 1.11.2023 gurnut je u ilegalu.

Articles: 143

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.