Pošto je ovo što ću reći veoma skaradno očekujem da ću zbog toga biti uskraćen barem 50% publike. Dakle, Vas dvoje, koji će te nastaviti ovo da čitate čujte i počujte.
“Fantastic Four” filmovi sa početka veka u produkciji (odavno počivšog) “20th Century Fox” nisu uopšte loši. Čak štaviše, da su mi deca mala, pre bih njih pustio klincima nego mnoge druge (a novije) Marvel/Disney super herojštine.
Izjava Biografa napisana u jednoj od mnogih pećina Amazona
Fantastic Four (2005)
Nisam neki vrstan poznavalac stripa o Fantastičnoj Četvorci i ako sam na njih naletao bilo je to (kao i većini moje generacije) u ponekom EKS almanahu i to kao epizodiste u Spajdermen epizodi.
Preskočiću priču o zvanično nikad prikazanom filmu iz 1994 godine (u produkciji Roger Cormona) koji je navodno snimljen samo zbog toga da se ne bi izgubila prava na licencu (i koji možete pronaći u celini na youtube).
20th Century Fox je (opet kažu) upravo platio da se taj film nikad ne prikaže jer se dočepao prava na ekranizaciju i planirao je da njihov (sa velikim budžetom) stigne u bioskope već 1997 godine.
Ipak ovaj film je morao da sačeka bolje dane te je konačno stigao na red 2005 godine. Tada je već Fox iza sebe imao nekoliko uspešnih Marvel adaptacija (pre svega mislim na ‘X-Men’) i bilo je to doba kada su strip superheroji zahvaljujući i adaptacijama drugih filmskih studija polako počeli da ulaze u trend.
Verzija iz 2005 godine je klasičan origin priča (priča o počecima) koja preuzima osnovni zaplet iz stripa o tome kako je ova četvorka poletela u svemir i kako ih je tamo “zvezdana prašina” (ali bez Maje Sabljić) pretvorila u ljude sa super moćima (svaki sa posebnom).
Na scenariju je radio i Mark Frost kojeg možda znate (i volite) kao jednog od tvorca legendarnog Twin Peaks a glumci su sve probrani sa televizije te je Ioan Gruffudd Mister Fantastic (Reed Richards) (najgenijalniji čovek od gume u univerzumu), Michael Chiklis (ako niste gledali fenomenalnu seriju The Shield iliti kako su je kod nas prevodili kao “Prljava policijska značka” šta čekate) je Thing (“Ben” Grimm), Chris Evans (koji će se nekoliko godina kasnije proslaviti kao drugi Marvel heroj tj. kao Kapetan Amerika) je Human Torch (“Johnny” Storm) a njegovu sestru Invisible Woman (Sue Storm) glumi veoma “talentovana” Jessica Alba (mada možda samo nisam gledao neki film u kome je talentovana).
Zvezdano TV nebo upotpunjava Julian McMahon (koga nema šanse da ste promašili na malim ekranima još od devedesetih) koji nam donosi Victor Von Doctor Doom-a.
Ono što mi se dopada u ovoj “Fantastičnoj četvorci” (koja nije, ponavljam loš film, ali nije takođe ni sad nešto naročito kvalitetan) je jednostavnost i rekao bih prizemnost zapleta.
Problemi koje će ovde rešavati naši heroji su uglavnom oni koje su sami (manje više) proizveli a kombinacija humora akcije i te neke naivne (ali pozitivne) strip ideologije (bez pokušaja prodavanja nekakvih muda za bubrege) zaista je prijala,ostacima, “Dečaka u meni”.
Sad, to što film vizuelno deluje kao da je snimljen pre 50 a ne pre 20 godina je sasvim moguće i dobra stvar jer još više dodaje aromu nostalgične kemp estetike.
Dobar film za one koji imaju 10 godina…
Na skali od (1-6) ocena: 3
Fantastic Four: Rise of the Silver Surfer (2007)
Za razliku od “Fantastične četvorke” priču o Srebrnom letaču i njegovim (tužnim ali bez ironije) avanturama mnogo bolje poznajem jer se redovno neko vreme pojavljivao u Stripoteci.
Ovaj proganjani junak koji je smrtno zaljubljen u svoju otetu dragu iz druge galaksije mi je oduvek bio veoma drag (a iz sadašnje perspektive u potpunosti shvatam zašto sam oduvek voleo te romantične luzere). Opet, teško je zamisliti kako njegov lik uspešno preneti na veliki ekran a da publika zanemari njegov izgled tj. kako uspeti da od njega napravimo i super(anti)heroja ali i junaka iz neke šekspirovske tragedije.
Ne kažem da je ovaj film u tome uspeo ali Srebrni letač (kome glas pozajmljuje Laurence Fishburne a glumi Doug Jones) ovde povremeno uspeva da zaista dobije tu neku ljudsku dimenziju. A možda sam samo sentimentalan jer volim tog junaka.
Ista glumačka ekipa (a i Mark Frost) se vraća u nastavku koji je vremenski neverovatno sveden na samo 90ak minuta. Doduše, to ne znači da čak i tako kratak neki put ne deluje dug, ali moramo ceniti ovu minutažu.
Sve u svemu oba filma bi bila vrhunska ostvarenja da su zamišljena kao neka TV serija iz ’90ih godina i kao takva i snimljena. Ali nisu…
Zato, ako slučajno niste do sada pogledali ove Četvorke (a meni sinoć beše prvi put zahvaljujući pretplati na Disney Plus koja se definitivno ne isplati da nema promocije koju sam pre par meseci “uhvatio”) i naletite na malim ekranima samo pomislite da je u pitanju neka stara (veoma stara) TV serija namenjena deci i verujem da nećete imati problema da ih odgledate do kraja.
Na skali od (1-6) ocena: 3
