Nakon preduge dve godine čekanja dobili smo konačno ono što smo svi želeli da vidimo, nastavak lutke ubice M3GAN aka MEGAN (2023) pod nazivom “M3GAN 2.0”.
Dve godine nakon što se M3GAN, čudo veštačke inteligencije, odmetnula i krenula u ubilački pohod (uz besprekornu koreografiju) zbog čega je uništena, njena kreatorka Džema (Alison Vilijams) je postala visoko cenjeni autor i predstavnica vladinog nadzora u polju veštačke inteligencije.
iz reklamnog materijala a ako ste pročitali ovu kupusariju od reči već će te osetiti kako ga je i gledati
U međuvremenu, Džemina sestričina Kejdi (Vajolet Makgrou), sada ima 14 godina i postala je tinejdžerka, koja se bori protiv Džeminih prezaštitničkih pravila.
Bez njihovog znanja, ukradena je osnovna tehnologija za stvaranje M3GAN i zloupotrebljena kako bi se stvorilo još naprednije vojno oružje, Amelija (Ivana Sahno) vrhunski špijun za infiltraciju.
Ali kako se Amelijina samosvest povećava, ona postaje definitivno manje zainteresovana za primanje naređenja od ljudi. Ili uopšte ne želi da ih ima u svojoj blizini.
Pošto je budućnost ljudske vrste na kocki, Džema shvata da je jedina opcija da vaskrsne M3GAN (Ejmi Donald, glas Džene Dejvis) uz nekoliko nadogradnji, čineći je bržom, jačom, i smrtonosnijom. Dok se njihovi putevi sudaraju, originalna kučka veštačke inteligencije uskoro će se susresti sa sebi ravnom.
To što je Megan iz oblasti horor (komedije) prešla na teritoriju SF/Terminator (komedije) mi uopšte nije smetalo i uopšte ne mislim da je to glavni razlog propasti ovog filma na blagajnama, kako se javno požalio u nedavnom intervju(u) Jason Blum osnivač Blumhouse produkcije.
“Megan 2.0” je doživela katastrofu (prvi deo sa duplom manjim bužetom je zaradio 180 miliona dolara (otprilike pola tih para u Americi a ostatak na globalnom nivou) a ovaj, mada se još negde prikazuje teško da će preći i 40 miliona (samo 24 miliona u USA) jer je užasno naporan i loš film.
Nekako sam i bio “uključen” u praćenje zbivanja prvih 40ak minuta ali, otprilike kada na scenu stupi M3GAN 2.0 u punom fizičkom obliku, dijalozi postanu još više prenatrpani i nategnuti, salate reči koje se pretvaraju u kobasice rečenica i koje prekidaju bilo kakvu tenziju (ako je uopšte i ima).
Ne znam kako nazvati nego kao amaterizam one scene u kojima neposrednu pred (ili tokom) akciju neko od karaktera ima potrebu da izgovori predugački i suštinski ne baš mnogo smešan punchline/poentu “šale”.
Čitav film brzo prelazi u kakofoniju besmisla koja traje čitavih 120 minuta pa čak i one zanimljivije sekvence (napr. kada Megan počne pevati jednu pesmu Kejt Buš) deluju totalno neprirodno a svakako veoma brzo bivaju zatrpane sledećom salatom glupih dijaloga.
Jedini dobar efekata ovog filma je taj što sada počinjem originalni “Megan” znatno više da cenim kada sam video kakva tek bljutava splačina može da se napravi od sličnog materijala.
Na skali od (1-6) ocena: 1
