Već smo polako zakoračili u spooky sezonu horora pred Halloween u Americi tako da su se već počeli pojavljivati razni strimer proizvodi namenjeni ljubiteljima ovog žanra ali i svima onima koji upravo tih dana imaju želju da ih nešto “uplaši”.
“Night of the Reaper” koji se na Shudder platformi koja je specijalizovana za horor pojavio 19.09.2025 (i u trenutku pisanja ovog teksta 22.09. još uvek nema svoju WIKI stranicu) je upravo jedan od takvih filmova.
“Night of the Reaper” započinje zanimljivom, zanatski pristojno urađenom, sekvencom u kojoj bebisiterka, tinejdžerka, uspavljuje dvoje dece (tu je i obavezni razgovor o čudovištu iz ormara), potom se prepušta nedužnom uživanju uz glasnu muziku sa TV (sa MTV kanala, zaboravih da napomenem da je radnja filma smeštena u drugu polovinu osamdesetih u doba kada je MTV bio zaista značajan kanal i kada su, naravno, vladali VHS rekorderi) i sve se završi, tragično za nju a napeto za nas gledaoce, sa scenom koja krasi naslovnicu koja prati ovaj tekst.
Dakle, ubica pod maskom i slasher, smešten u osamdesete…bring it on ! 🙂
Ipak, ovo uopšte nije film kakvom smo se (po)nadali. Kada se Deena (koju glumi Jessica Clement) vrati sa koledža pred praznike (čini mi se da nisu jasno naglasili da li je Halloween bio ili tek treba da bude ali svakako je gradić prepun ukrasa za njega) saznajemo da je njena porodica doživela neku, u tom trenutku, neimenovanu traumu.
U isto vreme šerif dobija prvi paket (iz niza koji sledi) isporučen ispred njegove usamljene kuće u kome će se naći prvi trag iz slučaja ubijene bejbisiterke. Već u drugom paketu biće VHS kaseta sa snimkom ubistva jednog momka pre par godina za kojeg se do tog trenutka mislilo da je nastradao nesrećnim slučajem.
Te večeri, sticajem okolnosti tako što mora zameniti drugaricu, Deena postaje bejbisiterka šerifovom sinčiću (i šerifu je pre godinu dana tragično nastradala supruga) i svi znamo da će uskoro i ona postati meta ubice pod maskom.
Ovaj niskobudžetni horor ipak nije slasher već pokušaj nekakvog napetog trilera u kome, kao, nešto vreba iz mraka ali se suštinski uglavnom ništa ne dešava. Tačnije, namera je da strah kod progonjene (bejbisiterke) raste zajedno sa tenzijom kod gledalaca ali rezultati su svakako polovični.
Naročito to mislim na gotovo radikalni ali svakako pretenciozni twist/preokret koji se desi pred poslednju trećinu koji je tako nezgrapno izveden da sam se u početku pitao ne samo zašto i zbog čega tako nego i ko je, dođavola, ovo/ova/ovaj što se krije ispod maske.
Scenaristu i režiseru Brandon Christensen bolje da se držao već zadatih početnih postavki, koje nam je sam “nametnuo”, nego što je odlučio da se pravi mnogo pametan sa ovim “genijalnim” planom koji se ovde sprovodi.
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
