Dilan Dog mi je, uz Marti Misteriju, sigurno najomiljeniji Boneli junak. Verujem da je jedan od razloga tome što su ova dva junaka počela da izlaze (kod nas) u doba kada sam možda već uveliko čitao i sakupljao stripove ali nijedan nije bio od prvog broja. Marti i Dilan jesu.
Zbog toga priča o Dilan Dogu svakako zaslužuje znatno bolji tretman nego što će dobiti ovog puta ali, siguran sam, kad tad ću se vratiti onom zlatnom dobu kada je o Dilanu vodio računa njegov ćale…ne Ksarabas, već on
Ali, Tiziano se odavno više ne stara o svome čedu te se Dilan selio iz jednog “sirotišta” u drugo. Ovu epizodu je napisao Roberto Recchioni a ‘Veseli četvrtak’ ju je objavio pod brojem 132.
U pitanju je ona faza Dilana pre “radikalnog” preokreta u kojoj je, kako kažu, po prvi put predstavljen novi mitski neprijatelj istraživača natprirodnih pojava, gospodin Džon Goust.
Na osnovu ove priče, moram reći, pa i nije neki…
Sam scenarijo je relativno pristojan, barata sa nekim opštim mestima (mobilni telefoni, globalizacija, izrabljivanje radne snage i sl.) u kojoj su ubačeni pak takođe već poznati toponimi i onim manje upućenim ljubiteljima horora (poput obaveznog Lavkrafta). Tu su i reference na tada (2015) aktuelne filmove (Ex Machina napr.).
Doduše, meni najviše ova epizoda liči na onu zabavnu ali bezveznu komediju sa ženskim virtuelnim mob. asistentom pod imenom Jexy.
“U službi haosa” sam pročitao dva puta što je za ove nove epizode Dilana Doga stvarno uspeh (batalio sam prikupljanje VČ kada sam, veoma brzo, shvatio da mi je DD postao gotovo nečitljiv). Prvi utisak beše ‘Meh’ a drugi, kada sam već znao šta me čeka, bio je okej…
Ništa naročito ali nije grozno.
Na Gručo skali od (1-5) ocena: 3 –
