Ko bi rekao da će film “Десять негритят/Desyat Negrityat” iz 1987 godine u produkciji kinematografije zemlje koja više ne postoji (Sovjetski Savez) biti prva (i za sada i dalje jedina što se tiče filmskih adaptacija) zaista verna adaptacija istoimenog romana Agate Kristi iz 1939 godine. Istoimenog barem dok mu nisu promenili ime u And Then There Were None).
Okej, i prethodna tri filma, iz 1945 And Then There Were None, Ten Little Indians aka Deset malih crnaca (1965) i Ten Little Indians aka And Then There Were None aka 10 malih crnaca (1974) su se držala originala samo što je u pitanju bila predstava čiju postavku (zajedno sa izmenama u scenariju u odnosu na knjigu) je lično priredila Agata Kristi 1943 godine (a izmene su donele nešto “svetliji” kraj).
Ovog puta, kao i u romanu, radnja je smeštena na izolovano ostrvo (pod nazivom Niger/Negro) gde brodićem stiže grupa putnika (njih osmoro), svi na poziv misterioznog domaćina Owen-a.
Za razliku od prethodnih verzija ovde su likovi zadržali i imena i osobine iz romana tako da nemamo pevača a nemamo ni glumicu.
Poruka koju će okupljeni čuti ovog puta, kao i u originalu, emitovana je sa gramofonske ploče.
Ne bih se ovde bavio dodatno razlikama a neću ni opisivati samu radnju (opis imate u prethodnim tekstovima o filmskim ekranizacijama romana “Deset malih crnaca”). Moram ipak istaći da je vizuelno i atmosferski ovaj film zaista pogodio suštinu dela Agate Kristi.
Maglovito stenovito ostrvo na “kraju sveta”, talasi koji udaraju u hridine, strah i paranoja zaista vidljiva kod nekih likova a istovremeno i pomirenost sa zlehudom sudbinom kod nekih drugih.
Takođe, jedan sasvim ličan utisak. Uvek sam “Deset malih crnaca” (u vidu ekranizacije) vezivao za jednu scenu, kadar koji sam pogledao ko zna kada davno, a eto još uvek ga pamtio.
U njemu neko, hajde da kažem tako a da ne bude spojler, polako ustaje i sećam se da sam bio tada prilično šokiran tim zaista kratkim kadrom. Kao u nekom horor filmu. Eto, još ga pamtim.
Nisam znao iz koje je to verzije, bejah ubeđen, pripremajući se pisanje ovih tekstova, da je u pitanju ona sa Oliver Ridom i Stefani Odran (Ten Little Indians aka And Then There Were None aka 10 malih crnaca (1974)) ili možda iz neke teVe serije.
Ali ne…upravo se ona nalazi u ovom ruskom/sovjetskom filmu. Da to je taj film…
Ipak, neke stvari mu ne idu u korist. Kamerni utisak koji nam ostavlja mada ipak više vezan za samu priču (i mesto gde se odigrava) čini i sam film, u pojednim trenucima, statičnim i monotonim.
Kada glumci na ruskom izgovaraju (i predstavljaju se) engleska imena to zvuči zaista čudno pa nas i to dodatno udaljuje od “realnosti” filma. Tu je i ona osnovna mana, ovde doduše i najmanje izražena, koja se nalazi i u samom romanu.
Da bi plan uspeo jedan od ovih 10 nesrećnika mora biti strašno naivan, da ne kažem glup.
Kompletan film možete pogledati na youtube. Uključite automatski prevod na jezik koji preferirate.
Na skali od (1-6) ocena: 4
