“Pogrebnica” odnosno (na austrijskom jeziku koji koristi i Nemačka) “Totenfrau” je kriminalistička triler serija koja je premijerno prikazana na Netflixu negde 2023 godine a ova druga sezona negde u martu ove, 2025, godine.
Svoje stvarne premijere ove sezone su imale na ORF televiziji (iz nekog razloga Austrijanci zovu svoju zemlju Österreich tj. Öster-reich “istočno carstvo” a svi znamo da nam je Austrija na zapadu) ali su svakako nastale u koprodukciji sa Netflix-om te su široj publici postale dostupne upravo putem ove platforme.
Frau-toten je adaptirana u TV seriju iz bestseler trilogije austrijskog autora Bernhard Aichner i prva knjiga služi kao osnova za sezonu jedan a druga za sezonu dva. Na osnovu toga logično je zaključiti da bi se treća sezona zasnivala na trećoj knjizi ali u trenutku pisanja ovog teksta ne postoje najave za nju…doduše ne postoji objava ni da je otkazana.
Ukupno, za sada, imamo 12 epiozoda (po šest po sezoni) a radnja je smeštena u izmišljeni gradić/odmaralište u Tirolu gde je uglavnom i snimana (mislim na Tirolski region) i zaista sa svim tim snegom pokrivenim alpima u daljini vizuelno izgleda prekrasno.
Glavna junakinja ove serije gospođa Blum postaje udovica odmah na početku prve epizode kada joj muža (policajca), tačno ispred porodične kuće pored kojeg se nalazi i njena porodična pogrebna “firma” , usmrti “podvljali” vozač Range Rover-a tako što velikom brzinom pokupi motor kojim je upravo na posao krenuo njen muž.
Već na kraju te prve epizode saznaćemo da ovo nije bila obična saobraćajka (sa odbeglim vozačem) već namerno ubistvo a da je sve povezano sa trgovinom ljudima i sadističkom grupom maskiranih koji voli da snima snaf filmove i slike.
Plus u pozadini svega je i moćna porodica, vlasnici skijališta i mnogo toga u gradu, korporativno-politička korupcija i tipične “strašne tajne malih mesta” ali ovde je sve pojačano “do maksimuma” sa gotovo frenetično-histeričnom interpratacijom glavne glumice Anna Maria Mühe i to mislim u najboljem mogućem smislu.
Kada Blum shvati da niko nije baš zainteresovan da pronađe odgovornog za ubistvo njenog muža i kada potom sama krene u istragu “primorana” je da stvari preuzme u svoje ruke a sticajem nesrećnih (a za publiku veoma zabavnih) okolnosti njen gotovo svaki trag se završi ubistvom nekog manijaka koji, na sreću (i Blum i publike), ostavi dovoljno informacija da može preći na sledeći…trag.
Dakle, nema u seriji sad nekakve velike misterije (glavno (raz)rešenje verovatno možete naslutiti znatno ranije) ali upravo zbog toga što Blum ne igra detektiva već je “sila prirode” koja ne bira sredstva sve veoma dinamično i zabavno.
“Osveta je najbolja kada je krvava” bi bio možda i glavni tagline za ovu seriju.
Druga sezona (mada je već u prvoj glavna misterija razjašnjena) odigrava se dve godine kasnije od dešavanja u prvoj i ne uvodi neki novi zaplet već praktično postojeći obogaćuje i proširuje i sa nekim likovima van ovog mesta ali i sa širom pričom o povezanosti ljudskih najnižih nagona sa najvišim političkim biznis nagonima (poput biti političar ili “biznismen”).
Ovde već preteranost/neverovatnost zapleta počinje smetati i mada je i dalje serija zabavna nije dovoljno da bih mogao da zanemarim (kao što sam uspevao u prvoj sezoni) neke suviše “nameštene” okolnosti koji priču vode upravo putevima koje, na logičkoj osnovi, nikada ne bi mogla otići.
Ako isključite razum (a uključite osećajnost) sasvim je moguće da će vam ovaj brutalni osvetnički pir prijati do samog kraja.
Na skali od (1-5) ocena: 3-/2+
recenzija: DeHičkok
