Pretpostavljam da su mnogi od vas prvi put čuli za film “The Axe” prošle godine kada se pojavila nova filmska verzija (po imenu “No Other Choice“) romana “The Ax” (1997) ovog puta kao delo korejskog vizionara Park Chan-wook-a (Decision to Leave (2022)). U trenutku pisanja ovog teksta još uvek nisam pogledao “No Other Choice”.
I roman i ovaj film se zasniva na efektnoj premisi o tome šta neki pojedinac može učiniti kada (ne)pravedno ostane bez zaposlenja tj. popije otkaz.
Bruno Davert (odlični, odlični José Garcia) je bio uspešni inženjer u fabrici hartije punih petnaest godina kada, nakon restrukturiranja kompanije, biva otpušten zajedno sa još 600 radnika.
U (relativno) srećnom braku i sa dvoje dece Bruno sve ovo u početku i ne pada teško (dobio je kao otpremninu 15 plata). Kada i nakon 18 meseci još uvek ne može da pronađe posao u struci,sad već veoma frustrirani Bruno odlučuje da primeni zlatno i staro pravilo kapitalizma, “eliminaciju konkurencije”.
A njemu su konkurenti ljudi koji su takođe bez posla a sa sličnim kvalifikacijama. Ako ih sve pobije na sledećem konkursu neće imati protivkandidate i biće primljen. Jednostavno, zar ne ?
Ono što sledi je niz zločina koje će Bruno počiniti (na različite načine) dok mu se porodični život dodatno komplikuje zbog problema i u braku i sa decom.
Sam roman (koji nisam čitao) je svrstan u triler-horor ostvarenja ali u ovoj verziji u pitanju je crna komedija u kojoj nam je lik Bruna, mada očigledno psihotično nemoralnih vrednosti, predstavljen gotovo kao simpatičan heroj koji eto sticajem okolnosti biva primoran da čini ono što čini.
To je postignuto ne samo ubedljivom ulogom Jose Garcie (koji me u ovom filmu neodoljivo podseća na Džeka Lemona) već i samim prikazom načina pomoću kojih eliminiše nesrećne žrtve (sa spiska) ali i čestim, na ivici parodije ali svakako u okviru satire, otkrivanjem kakvi su zaista ovi ljudi (sa pomenutog spiska).
Filmski veteran, režiser (i ko scenarista) Kosta Gavras uspeva da i u svojoj 72 godini (a toliko je imao godina kada je ovaj film snimljen) napravi jedno zanatski sigurno a u pojedinim trenucima i veoma poletno ostvarenje u kome vešto kombinuje elemente trilera i crne komedije.
“The Axe” mi je veoma prijao a čujem da mnogi smatraju novu verziju Park Chan-wook-a jednim od najboljih filmova protekle godine te me sada još više interesuje kako ova priča izgleda u korejskoj varijanti.
Na skali od (1-6) ocena: 3+/4-
