Za razliku od prvog filma, ovog puta nisam naleteo na neke (lažne) feminističke tekstove koje bi me pomerile perspektivu prilikom gledanja. U stvari, nikakve tekstove nisam čitao jer me, priznajem, nastavak Grdane apsolutno nije interesovao.
E pa….decu jeste.
...Godine su bile naklonjene Grdani i Aurori. Njihov odnos, izgrađen kroz patnju, osvetu i, konačno, ljubav, uspeo je da procveta. Ipak, mržnja između ljudi i vila i dalje postoji. Aurorin budući brak sa princom Filipom je razlog za slavlje u kraljevstvu Alsted i obližnjem Mursu, jer će njihovo venčanje ujediniti ova dva sveta...
Prošlo je pet godina od prethodnog nastavka koji nije bio nešto kvalitetan ali je doneo dovoljno para da lukrativni Dizni (kome je pre svega dobrota čovečanstva na prvom mestu…ma kakav profit… sramota što neki od vas tako misle !) poželi da ponovo umoči u ruku taj medeni ćup. Na osnovu rezultata na blagajnama sumnjam da će probati ponovo.
Što se same priče tiče ovde je praktično i nema. Ni prvi nije bio nešto narativno inspirativan ali uspeo je da na originalan način izmeni i rekonstruiše originalnu bajku o uspavanoj princezi. Pretvaranje omržene Maleficent u dobru vilu beše ingeniozni potez kome je uverljiva interpratacija Angeline Jolie samo dodatno učvrstila tu, naizgled, hrabru Diznijevu odluku.
Angelina je i ovde dobra ali, realno i začudno, ovde je ima mnogo manje nego u prvom delu. U fokusu su neki drugi, ipak mnogo manje zanimljivi likovi, poput Aurore i njenog momka Filipa.
Značajni deo filmskog vremena je preuzeo novi lik,zla kraljica majka (Filipova), koju, sa mnogo gušta glumi Mišel Fajfer (Michelle Pfeiffer koja je ove godine napunila 62 godine…o mladosti, o mladosti…moooojaaaa….).
Prava je šteta što su scene u kojima se ove dve vrsne glumice susreću svedene ili na minimalističke dijaloge ili uvaljene u spektakularne ali suštinski bezdušne transformacione specijalne efekte.
Mada nam je Dizni ovde fino “poturio”/”proturio” rasnu diverzifikaciju sa čitavom progonjenom vrstom Tamnih Vila neverovatno je kako je “dopustio” toliko nonšalatni odnos prema nekim dešavanjima u priči.
Naime, osim što sam stvarno uživao u ovim (meni barem) vizuelno impresivnim scenama bitaka, “Grdana – Gospodarica zla” veoma direktno aludira na scene genocida i najgorih zločina koje smo viđali u nacističkim logorima. U ovom filmu, prisustvovaćete scenama masovnih pogubljena nemoćnih i razarajućim scenama katastofalnih obrušavanja zgrada ispod čijih zidina sigurno ima mnogo nevinih žrtava…
Ali sve je to prikazano nekako benigno, naravno bez krvi, ali i bez ikakvih krajnjih posledica za naše protagoniste na ekranu. Na kraju, kao da se ništa strašno nije desilo…. a jeste. Šteta… mogao bih samo zamisliti kako bi ova verzija bila silna da iza nje stoji napr. New Line Cinema umesto Diznija a režija je poverena nekom “ludaku” poput Verhovena (Pola) koji se ne bi libio da nam u punom sjaju pokaže sav užas rata i stradanja…
Na skali od (1-6) ocena: 2 +
