Kristale sam slušao još od njihovog prvog albuma (koji je izgleda izašao samo na kaseti jer nisam pronašao ni jedan audio zapis koji je nesto boljeg kvaliteta) davne 1994 godine. Ta kaseta se neko vreme neprestano vrtela na mom polovnom dvokasetašu u tom nekom periodu mračnih godina…mračnih a istovremeno svetlih jer tad, tad sam bio mlad.
Ne mogu precizno da se setim da li sam ih prvi put slušao uživo na nekoj brucošijadi ali sasvim sigurno sam ih slušao kada su nastupali kao jedan od bendova tokom studentskih protesta ’96/’97.
Takođe, ono što je sigurno jeste da sam i njihov drugi album iz 1997 godine nabavio kao kasetu.
A ova pesma “Sad se svega sećam” je bila na redovnom repertoaru puštanja glasne muzike kroz otvoren prozor kojim sam plašio komšije koje su verovali da je Sloba najbolji i najdivniji a dnevnik RTS biblija.
I dalje su to bile mračne godine a, verovali ili ne, dolazile su još mračnije.
Nisam znao da je Gvozden bolestan i baš me je pogodila vest o njegovoj smrti.
Nisam znao, u doba kada sam slušao taj njihov prvi album, da je Gvozden samo par godina stariji od mene.
Ali znao sam da ima dva metra…i veliko ćebe !
