U doba kada je Jeff Baena režiserski debitovao sa “Life After Beth” on i Aubrey Plaza su bili u srećnoj vezi već tri godine. Na desetogodišnjicu romanse 2021 godine su se i venčali a u septembru 2024 sporazumno razveli. Januara 2025 Jeff Baena je izvršio samoubistvo.
Zach (Dane DeHaan) je slomljen nakon što njegova devojka Beth (Plaza) iznenada umre od ugriza zmije tokom “šetnje u prirodi”. Tugu leči u druženju sa njenim roditeljima (John C. Reilly i Molly Wet Hot American Summer (2001) Shannon) koji mu poklanjaju Beth-in šal sa gornje slike.
Nekoliko dana posle sahrane, Beth se se pojavljuje u kući svojih roditelja (živa?) i ponaša se kao stara Beth a Zach niko ne veruje da ju je video. A kada provali u njenu kuću i uveri se da je to zaista ona shvatiće, veoma brzo, da uopšte nije problem to što se njeni roditelji čudno ponašaju i imaju nekakve čudne zahteve u vezi viđanja sa Beth. Problem je što je Beth zombi a zombi radi ono što zombi radi.
Mada je sama priča nesumnjivo inspirisana mitom o Orfeju i Euridiki (gde Euridika takođe umre od zmijskog ugriza i biva vraćena iz mrtvih sa tragičnim prokletstvom koje će potom pratiti Orfeja do kraja njegovog života) “Life after Beth” je pre svega metafora o lošim (ljubavnim) raskidima i kako ponekad nismo u stanju da “pustimo” drugu osobu i produžimo dalje.
Sama priča a vala i humor ovde najbolje funkcioniše u prvoj polovini kada je intimna i u fokusu ima samo uski krug protagonista.
U drugoj polovini (mali spojler) film se pretvora u neku vrstu zombi apokalipse (podsetiću vas da je tih godina zombi žanr bio na svom vrhuncu, i na televiziji i u bioskopima) i postaje kakofonija/papazjanija raznih zanimljivih i uglavnom manje zanimljivih ideja koji možda donesu i par uspelih fora ali pre svega doprinose da nam film koji jedva traje devedeset minuta “proleti” kao beskrajno dugi usporeni snimak.
Na skali od (1-6) ocena: 2+/3-
