Fuze odnosno Fitilj se nečujno provukao kroz naše bioskope u maju ove godine a čini mi se da je već tada “legalno” bio dostupan online. Sećam se da je imao prilično dobre kritike (barem od onih koje pratim) i zaista sam imao izvesna očekivanja kada sam shvatio koji film gledam.
Kažem shvatio zato što u trenutku kada je krenuo na monitoru (da, u pećinama Amazona jedva da imam i monitor) nisam imao pojma šta sam to tačno pustio osim da je jedan od milion filmova koji skupljaju prašinu na mom polu-pokvarenom eksternom hard disku. Preživelom hard disku da dodam…jer mnoge je izgleda već uhvatila i dohvatila neizbežna vlaga pomešana sa mojom buđi.
Nije lako provesti dve godine u džungli.
Centralni London zahvata panika kada se na gradilištu otkrije neeksplodirana bomba iz Drugog svetskog rata. Usred haosa masovne evakuacije, banda kriminalaca započinje smelu pljačku. Dok policija i vojska pokušavaju da obuzdaju krizu, vreme neumoljivo otkucava, a granica između preživljavanja i pohlepe postaje sve tanja.
iz reklame
Glumci: Aaron Taylor-Johnson, Elham Ehsas, Gugu Mbatha-Raw, Saffron Hocking, Sam Worthington, Theo James Režiser: David Mackenzie
“Fitilj” jeste veoma dopadljiv i interesantan dok publika (mislim na nas gledaoce) u isto vreme brine da li će bomba eksplodirati i pobiti hrabre deminere i da li će pljačkaši biti uspešni a da ih patrole policije ne otkriju.
Sasvim je pristojna i tenzija i zabava u tim trenucima.
A onda se nešto desi negde na polovini filma (nešto što uopšte nisam pretpostavljao da će se odigrati tako rano) i onda, u prvim trenucima dok smo iznenađeni razvojem događaja, “Fitilj” postaje jedan sasvim drugi film, nažalost mnogo manje zanimljiv i ubedljiv.
Ono što sledi je niz preokreta/twist-ova (neki od njih su vidljivi na kilometar…dva) koji će definitivno ispuniti preostalo vreme neprestanom akcijom ali će takođe ritam postati ravan a tenzija (sasvim neočekivano u odnosu na ono što se počne dešavati) gotovo neprimetna.
Čini mi se da je glavni problem u postavci likova jer nam je totalno nebitno šta će se zaista desiti sa njima kada zaista ni za jednog ne navijamo pa da li će Pera, Mika ili Žika na kraju dobiti po nosu ili neki od njih izaći kao pobednici sasvim je svejedno.
Simpatično je da su autori filma mislili da to uopšte nije tako te su na samom kraju dodali jednu apsolutnu nepotrebnu scenu a takođe i na odjavnoj špici pokušali da nam tekstom kažu kako su neki kul… a nisu brate…zaista toliko nisu.
Na skali od (1-6) ocena: 3-
