Edi Orlić je sportska komedija drama inspirisana životnom pričom o Orlu Ediju. Eddie Edwards je odmalena ima san da nastupi na olimpijskim igrama ali jednostavno nije bio dovoljno talentovan. Ili je možda bio previše smotan (kako je prikazan u filmu). Ono što krasi Edija i ono što je u suštini glavna poruka filma jeste da ne treba odustajati od svojih snova i da je potrebno biti maksimalno istrajan i uporan, Doduše, Edi je i neustrašivo lud, a to nije baš nešto što bi preporučio kao pouku.
I tako je baskuzni Edi otkrio skijanje a potom i skakanje… na skijama. Mada, svega toga ne bi bilo da su Britanci imali još nekog ko je najbolji u skijaškim skokovima. Ovako, Edi je bio najbolji… i jedini.
Upravo apsurdnost početne situacije, koja je, da bi absurd bio veći, i stvarno utemeljena u isitinitim događajima jeste i glavna draž ovog filma. Ljudi su oduvek voleli da navijaju za autsajdere. Dokaz je Edi ali dokaz je i Trump. Jedino što je ovaj drugi postao i predsednik Amerike te su se, verovatno mnogi, zagrcnuli od silnog (pod)smeha koji ga je pratio na tom putu. Za razliku od Trumpa, smeh publike je sa Edijem ostao zauvek…
To je moguće i glavni problem sa Edijem…mislim na film. Ponekad je i previše karikaturalan ka svom junaku te, uprkos tome što takve situacije poneki put izazivaju urnebesan smeh, istovremeno urušavaju tu melodramatsku nit priče, ipak neophodnu za ovakav tip filma, pa gledaoci ne mogu podjednako da „dožive“ neke ozbiljne dramske momente i da se izistinski “povežu” sa Edijem je ih film većim delom tera da ga posmatraju u tom, isključivom, humorističkom ključu.
Taron Egerton kao Edi je odličan a ništa manje nije dobar i, u svojoj netipičnoj ulozi side kick-a a ne zvezde filma, i Hugh Jackman. Zabavan je ovo film. Ne mogu, doduše i ništa bolje reći o njemu osim toga, ali poneki put nam je i to dovoljno.
Režija: Dexter Fletcher
Glume: Taron Egerton, Hugh Jackman, Jim Broadbent
Na skali od (1-6) ocena: 3+
recenzija: Biograf
