Gone Girl (2014)

Pretenciozni triler koji nakon solidnog starta tone u apsurdnu završnicu

Ovaj triler iz 2014 godine je za sada i poslednje ostvarenje nekada avangardnog i kultnog reditelja koji se poslednjih godina ipak okrenuo mejnstrimu i tzv. sigurnim projektima u kojima je potrebno imati dobrog režisera koji se neće  (previše) igrati sa “škakljivim” materijalom.

“Gone Girl” je nastao prema istoimenom bestseleru iz 2012 godine i malo me već nervira što je izgleda jedini način da veliki holivudski studiji naprave jedan triler za nas “odrasle” samo ako idu na sigurno.  A to sigurno je upravo broj prodatih romana na kome se zasniva scenario. Niko više nema hrabrosti da napravi neku raskošnu produkciju (poput ove) za neku originalnu priču. A kada već pominjem originalnost, ni “Gone Girl” nije baš preterano originalna.

Sa motivom (ne)opravdane sumnje igrao se još i Hičkok a varijacijama na temu fatalnih žena/muškaraca možemo izdvojiti i čitav filmski žanr (femme fatale). Ovde zatičemo Ben Afleka u ulozi nespokojnog muža čija je supruga misteriozno nestala/ubijena a sudeći po njenom dnevniku on je i glavni osumnjičeni.

Dok smo na nivou trilera Finčer sigurno drži sve konce u rukama i “Gone girl” funkcioniše kao zanimljiva misterija koja se poigrava i sa gledaocima i sa glavnim junacima. Osim solidne režije tom vrhunskom nivou umnogome doprinose i glumci ali čim se desi preokret (o kome neću reći ni reč) negde pri kraju prve trećine filma, “Gone girl” polako počinje da tone u svojoj pretencioznosti.

Ali tako je i u književnom predlošku te ne mogu zameriti filmu što sledi taj put. Moja glavna zamerka se odnosi na apsurdnu završnicu koja “Gone Girl” iz trilera prebacuje u nekakvu crnohumornu satiru i ta neujednačenost je ono što najviše bode oči. I oni kojima se možda taj kraj sviđa i možda smatraju ovaj film nekakvim vrhunskim delom moraju priznati da je ton “Gone Girl” totalno neujednačen i da je taj kraj, sam po sebi neočekivan (u čemu de fakto nema ništa loše) načinom kako nam je dočaran jednostavno neverovatan i ničim opravdan. Možda u samom romanu postoje delovi koji objašnjavaju zašto neki likovi donose takve odluke ali nama, gledaocima, ništa ne ukazuje zbog čega osoba A uopšte prihvatila da se tako ponaša pored osobe B. A kamoli zašto to čine i osobe C i D….

Treba se podsetiti jednog (zaboravljenog ?), manje više, remek dela iz 1995 godine, “To Die For” koji je od početka jasno profilisan pa su sve neverovatne odluke protagonista u njemu sasvim jasno utemeljene u pristupu u kome su svi prikazani.

“Gone Girl” ne  nosi u sebi zadovoljstvo ponovnog gledanja i teško da ću se njemu ikada više vraćati. Meni je u suštini najzabavniji aspekt bila kuća nesretnog bračnog para, kuća koju Rosamund Pike (ni)je volela. Pozdrav za Ann Arbor 🙂

 

Na skali od (1-6) ocena: 3+
recenzija: Biograf

 

 

Biograf
Biograf

Direktor, vlasnik i suvlasnik kompanije BVIZ LTD koja je osnovana sa ciljem obeležavanja, praćenja i čuvanja ugleda lika i dela Bozze Vampira iz Zemuna. Poslednjih godina, nakon što se Bozza povukao iz javnog života, BVIZ LTD na čelu sa sjajnim Biografom, krpi kraj sa krajem pišući recenzije onih filmova koje je, uglavnom, retko ko i gledao a još ređe i čitao (te recenzije)...

- autor je svih epizoda na ovom sajtu

Nagrade:
VEMI za najbolji night soap (1999, 2001);
VOSKAR za sporedne efekte (2003);
VULICER za najbolji roman u kategoriji "Romani sa Bozzom Vampirom" (2004)

V- je prvo slovo reči VAMPIR

Articles: 1140