The House on Sorority Row (1983)

Studentska šala ili što bi rekli Amerikanci “prank” pođe nesrećnim tokom i završi se sa smrću upravnice imanja na kome se nalazi kuća “ženskog bratstva” tj. “sestrinstva”. Uprkos tome, iste noći one organizuju ludu žurku koja se pretvara u masakar a “The House on Sorority Row” u još jedan zaboravljen (da li?) slešer film tipičan za period u kome je nastao.

1. Ako ste pravi filmofil ovaj film će te poželeti da pogledate zbog:

2009 godine je napravljen svojevrsni rimejk “Sorority Row”. Zašto bi uopšte neko pokušao da napravi novu verziju nečega što ni u originalu nije bilo zanimljivo ? To je pitanje za one koji će pogledati taj rimejk. Nakon originala stvarno nemam nameru da se izlažem novim mukama.

2. A gledali smo ga :

Jednoga dana, u tačno određenom trenutku, doći ćete i vi u situaciju da jedino što možete da uradite, jedino što vam preostaje jeste da pogledate film pod simpatičnom nazivom “Red u kući sestara”. Nastojite da taj momenat maksimalno odložite.

3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:

Nada da će se možda film umesto slešera pretvoriti u orgiju skidanja majci i zajedničkog kupanja u bazenu. Ali avaj. Nade su pokopane i potopljene. Naročito kada vidite ko će se zapravo okupati u bazenu.

4. Dvougao:

dobro: Ovaj film je pravi, strejt horor. Onakav kakvi su se pravili nekada (tačnije tih godina). Nema ovde za’ebancije, (ne)duhovitih pasaža, razvlačenja (nažalost ni puno svlačenja), suvišnih preokreta/twistova, nepotrebnih jump-scare-ova. Glumci su dobri. Postoji i ta neka atmosfera a i film ne vređa (previše) inteligenciju.

loše: Upravo taj vajb starih horora čini “Sestrinsku kućicu” zastarelom i monotonom. Kao što rekoh, postoji ta neka atmosfera, ali šta vredi kada je ta atmosfera uglavnom odlična za zevanje. Neka ubistva “vidimo” van kadra, tačnije ne vidimo, i lepa je ta ideja debitanta Rosmana da se poigra sa svetlošću i senkama, ali jednostavno to ne fukcioniše ovde. Rosman nije dovoljno talentovan/spretan da napravi istinski jezivu/napetu scenu. Ni sama priča nije nešto originalna. Šta reći kada ću film najviše pamtiti po pojavi benda “4 out of 5 doctors” za koji do tog trenutka nisam nikada čuo a koji su mi svojim frizurama/nastupom bili beskrajno simpatični. Doduše, pesme sam im već zaboravio.

5. Šta bi bilo kad bi bilo:

Da nisam ovaj film pogledao ? Onda ne bih pogledao još nekoliko (zaboravljenih?) slešera (valjda znate šta znači ova divna srpska reč “slešer”?) iz osamdesetih o kojima ću tek pisati .