Do sada nisam imao priliku da vam predstavim ni jedan film koji je ocenjen tom magičnom šesticom. Pre svega zato što tu maksimalnu ocenu mogu dobiti samo probrani i retki filmovi. Šestica se čuva za remek dela sedme umetnosti. „Halloween“ je svakako jedno od njih.
Pogledao sam ga ponovo nedavno, nakon nekih 10ak godina, i samo se još jednom uverio kako je ovaj kamen temeljac (za slasher kupus pod kacom) savremenog horora i dalje „gospodar džungle“.
1963 godine, tokom „Halloween“a, šestogodišnji Michael Myers izmasakrira svoju stariju sestru Judith (u brilijantnoj početnoj sceni snimljenoj u jednom kadru) . 15 godina kasnije, 30.10.1978 beži iz ludnice i vraća se u svoje rodno mesto Haddonfield sa jedinom željom da nastavi krvavi pir.
Ovo je kratki siže filma koji je snimljen za 21 dan, proleća 1978, sa veoma skromnih 325 000 $ budžeta (od kojih je 25 000 otišlo u džep Donald Pleasence jedinog etabliranog glumca među postavom i istinskom filmskom zvezdom koja je ovim filmom i zauvek postala legenda).
Budžet je bio toliko skroman da su požutelo opalo lišće (koje su posuli po ulici da bi dočarali jesenji oktobar u sunčanoj Kaliforniji) svaki put morali ponovo da prikupljaju u džakove da bi mogli ponovo da ga iskoriste za snimanje narednih dana.
Mlada i „ranjiva“ Jamie Lee Curtis ovde debituje i u narednih nekoliko godina sa pravom nosi titulu „scream queen-a“. Takođe i mladi i „neuništivi“ Michael Myers
postaje prva slasher ikona koja će svoju slavu traćiti narednih 40 godina kroz nekih 7 (6) nastavaka, par rimejka i konačno, najnovijeg „Halloweena“ koji nam stiže u bioskope sledeće nedelje.
Ali, nesumnjivo glavna zvezda „Noći veštica“ je njegov kreator, scenarista i režiser, John Carpenter.
Nakon što je debitovao simpatičnom „Tamnom zvezdom“ (Dark Star) 1974 godine a potom napravio gotovo perfektni akcioni triler „Napad na policijsku stanicu br. 13“ 1976 godine, dve godine kasnije, ovaj tada tridesetogodišnjak, pravi filmsku istoriju.
„Noć Veštica“ je od virtuoznog „jedan kadar“ četvorominutnog početka do završne montažne scene pustog Haddonfield potonulog u tamu i užas, jedan savršeno režiran film. Carpenter uspeva da, od starta već jaku tenziju, postepeno povećava da bi u zadnjoj trećini filma postigao takav intezitet napetosti i neizvesnosti koju je retko koji film, pre i posle njega, uspeo da dostigne. Dugi kadrovi i neobični uglovi kamere, igra boja, svetlosti i senke, savršen ritam i minimalizam…
Naravno, sa četrdesetogodišnjom distancom ono što je tada bilo apsolutna novost (napr. neuništivi ubica koji „odbija“ da umre i svaki put ustaje) sada, sasvim moguće, deluje možda pomalo zastarelo ali samo zato što su mnoge ideje,scene,rešenja koje je Carpenter tada primenio, postale kliše. „Noć veštica“ je film iz koga su mnogi učili ali sudeći po napr. jeftinim „jump scare“-ovima kojima obiliju današnji horori nešto mnogo i nisu naučili.
Takođe, „Noć veštica“ danas sigurno nije toliko strašan, koliko je nekada bio, ali je i dalje maestralno napet (prava reč je „suspens“). Zanimljivo je da sam, gledajući ga pre neki dan, shvatio da „Noć veštica“ pamtim kao naročito krvav film da bi se ispostavilo da u njemu i praktično nema krvi, što samo govori o Carpenterovoj veštini/veličini. Sva ta krv (koju ne vidimo) dok Mychael Myers čereči svoje nevine žrtve zapravo je izmaštana/zamišljena u našim glavama…
I da..ako vam do sada već nije jasno, John Carpenter mi je bio (i jeste) jedan od najomiljenijih filmskih režisera….ali i kompozitora.
Muzička tema „Halloween“-a, jednostavna poput same priče filma, sigurno je najprepoznatljivija horor melodija ikada komponovana za veliki ekran. Carpenter ju je napravio nakon što je sam film bio manje više već montiran i ona umnogome doprinosi efektnosti čitavog filma.
Film John Carpentera „Noć veštica“ iz 1978 godine je trenutno najbolje ocenjen film na ovom sajtu i možda tematski i najviše odgovara da bude prvi predstavljen u klasicima koji će tek uslediti.
Na skali od (1-6) ocena: 6
p.s. na kraju, ispade ovo i ne nešto dobar tekst o ovom masterpisu… Ukoliko on nije bio među prvim istinskim horor filmovima koji ste pogledali u svom životu ili ako ga uopšte niste gledali a ljubitelji ste strave i užasa, šta, sto mu gromova i jelenskih mi rogova, čekate ?
