Bad Times at the El Royale aka Teška vremena u El Rojalu (2018)

Teška vremena prijatelju moj, đavo ih odnio...

Ne mogu da vam baš tvrdim da će te preživeti teška vremena ako odlučite da pogledate ovaj film Godar(d)a koji nije Žan Lik već Dru (Drew Goddard) ali moj savet vam je da svakako ne hitate ka tom iskustvu…

Ako ipak niste nikad gledali ni jedan iz lavine filmova koje je devedesetih godina prošlog veka pokrenuo Tarantino sa svojim “izmešanim rolama” u “Petparačkim pričama” ili vam stvarno nedostaju takvi filmovi onda “El Royal” ima šanse da vas zadivi…

Ovo je priča o grupi neznanaca koii se nađu u istom vreme (1969 godina) na istom mestu (hotel El Rojal). “Razliku” pravi režiserski i scenaristički izbor Dru Godarda koji odlučuje da nam događaje ispriča metodom već pomenutih “pomešanih rolni”, odnosno, iz različitih perspektiva ne samo u odnosu na likove već i na vreme dešavanja radnje.

Koncept, kao što rekoh, nije ni malo originalan. Tako napr. pratimo putešestvije Seymour Sullivana (efektni Jon Hamm) koji se smestio u sobi “za mladence” sve do jednog nasilnog događaja, a onda se prebacujemo u vizuru drugog lika koji će nas dovesti opet do istog događaja… i tako u krug.

U te koncetrične krugove uključeni su i flešbekovi na neke događaje iz prošlosti gotovo svakog od učesnika ove drame te ne čudi što “El Royal” traje čitavih, i primetnih, 141 minuta.

Ne bih Godarada isprozivao zbog njegove očigledne pretencioznosti i gordosti da tvrdoglavo izgura svaku (ne) bitnu rečenicu koju će izgovoriti neko iz ove galerije interesantnih likova. Potrebno je imati hrabrosti da, u sadašnjem studijskom sistemu, uopšte pokušaš ovako nešto (doduše, Goddard ga je i lično producirao i, sudeći po box office-u (ne)uspehu, prilično opekao).

Zameriću mu što nije uspeo u svojoj nameri. Zameriću mu što njegov režiserski ego nije obuzdao scenaristički i skratio tamo gde treba (a ima toga dosta). Zameram mu što nije veoma raspoloženim glumcima (odlični Jeff Bridges i Chris Hemsworth, a ni ostali ne zaostaju) podario nešto bolje i originalnije. Zameriću mu što je na raznim drugim planovima igrao na siguricu (poput soul pesama koje izvodi jedan od likova a koje su i tada a bome i sada mejnstrim mejnstrima) i što ni u samoj izvedbi glavne storije nije bio dosledan do samog kraja.

Zameram mu i što hotel El Royal ima državnu/graničnu među provučenu kroz sredinu imanja koja deli Kaliforniju i Nevadu a na kraju, ispostaviće se, od te međe ne ispade aman baš ništa…ni međe…ni međeda.

Na skali od (1-6) ocena: 2+/(3-)

About Gimitrije Verzić 124 Articles
Čuveni duh sa plavim okom (a od susreta sa Bozzom postao je duh sa dva plava oka), propali kandidat za kandidata studenta filmske režije i beskompromisni (takođe propali) filmski kritičar koga ste svi imali priliku da upoznate u prelomnoj, epoholno dvodelnoj epizodi "Bioskop Sloboda" Svojim autorskim tekstovima o filmu on će definitivno oplemeniti ovaj prostor. Takođe, Gimitrije fanatično gleda televiziju pa možemo očekivati i njegove tekstove na tu temu

Be the first to comment

Postavite pitanje ili ostavite komentar...

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.