Kada budem mrtav i beo (1967)

Gordan Mihić nas je napustio pre neki dan. Ovo nije in memoriam samo njemu...ovo je in memoriam svima nama....

Kada sam, prošle (2018) godine, 31 januara, u Kinoteci pristustvovao premijeri digitalno restaurisane verzije filma Živojina Pavlovića „Kad budem mrtav i beo“ remek delu crnog talasa srpske i Yugoslovenske kinematografije, većina aktera ispred i iza kamere nisu naravno bili prisutni u velikoj svečanoj sali u Uzun Mirkovoj.

 Živojin Pavlović nas je napustio pre dve decenije (1998), Neda Spasojević prerano (1981), Slobodan Aligrudić takođe (1985), Aleksandar Gavrić još 1972… Ružica Sokić i Dragan Nikolić su se pridružili najboljoj nebeskoj ekipi u toku ove decenije koja je na izmaku.

 Na projekciji te, ne mnogo hladne, zimske noći posvećene herojima nekih davno prohujalih vremena bili su i oni koji još odolevaju.Legendarni snimatelj Milorad Jakšić Fanđo je i dalje tu i verovatno je najviše pomogao da restaurirana kopija izgleda ovako dobro. Glumica Dara Čalenić je bila prisutna,u invalidskim kolicima, ali nije mogla da se obrati publici. U njeno ime je to učinio Vlada Petrić.

KAD BUDEM MRTAV I BEO FILM KINOTEKA MILORAD JAKSSICH FANDJO JUGOSLAV PANTELICH MILAN JELICH VLADA JANKOVICH DZET DANILO TURK VLADAN ZZIVKOVICH Beograd 31. 1. 2018. foto: ZZeljko Jovanovich

 Glumac Vladan Živković je, primetno drhtavim glasom,pričao  o tome kako je Dragan Nikolić dobio tu svoju prvu glavnu ulogu (koja ga je lansirala u zvezdanu orbitu jugoslovenskog glumišta). Pričao je i o predstavi „Klovnovi“ koji su tada igrali u Krsmancu i o tome da je i njemu „Kad budem mrtav i beo“ bilo debitansko ostvarenje.

Vlada Janković Džet se „izjadao“ kako je Žika Pavlović za čuvene scene svirke izabrao za sam film one „najgore“ kadrove, kada su najlošije svirali. Zanimljiv podatak, za koji nisam znao (ili sam možda potisnuo) jeste da se u tim scenama pojavljuje, kao pevač, i Predrag Jovanović, poznatiji kao Peđa D’Boy a savremenim gledaocima kao onaj matori što voli da pokazuju svoju „budalu“.

Projekciji nije prisustvovao Gordan Mihić koji je, zajedno sa Ljubišom Kozomorom, napisao scenario za ovaj ali i puno drugih klasika jugoslovenskog filma. Koliko znam, mada je još nekoliko filmova iz njegovog pera, bilo restaurirano u okviru projekta “Vip kinoteke” Mihić nije prisustvovao nijednoj premijeri.

 Bilo je to lepo, svečano i veoma setno veče. Oko mene su sedeli neki mladi ljudi koji nikada pre nisu gledali ovaj film (kao i mnoge druge,  ne samo srpske,jugoslovenske, već i svetske klasike) ali ipak je u publici dominirala neka starija generacija…generacija koja nestaje…iz sveta koji je odavno nestao.

 I tako, dok sam ubeđen (sa velikom nadom da pojma nemam) da je na ovim našim prostorima zauvek uništeno kulturno nasleđe i da će našom budućnošću dominirati oni kojih smo se nekada (bar javno) stideli red je valja da napišem reč dve o samom filmu.

 Džimi Barka je mangup i zgubidan, marginalac (čitav crni talas se zasniva upravo na tim marginalcima ) koji je jedino dosledan u sopstvenoj veri u to da će uspeti. Bez talenta za pevanje (ali sa napr. šmekerskim  talentom za devojke) ovaj antiheroj uporno pokušava da uspe kao pevač jer ga teži fizički rad ne zanima. Prateći njegove dogodovštine i potucanja „od nemila do nedraga“ sve do savršenog i aspurdnog sudbonosnog kraja, Živojin Pavlović nam (uz odlični scenario tandema Kozomora/Mihić) predstavlja galeriju živopisnih likova, ljudi od krvi i mesa, nesrećnika bez posla i bez perspektive u ono divno doba socijalizma.  Najgore ili najbolje od svega je to što je film „Kad budem mrtav i beo“ i dalje apsolutno aktuelan. Replike iz filma i danas svojim žaokama probadaju ovu našu apsurdnu i tešku realnost. I dok  kod Pavlovića, ma koliko nam je  lik Džimi Barke bio drag i mio, antitalenti i probisveti završavaju ipak u poljskim toaletima, danas, antitalenti i probisveti, završavaju na najvišim državnim funkcijama, upravnim odborima naučnih instituta i tzv. institucijama kulture.

Danas, na naslovnim stranama dominiraju polni organi dok nam pridike na malim ekranima drže ponavljači i prepisivači iz poslednjih đačkih klupa.

 Najbolje od svega… narod uživa u tome…

Na skali od (1-6) ocena: 6

About Biograf 845 Articles
Direktor, vlasnik i suvlasnik kompanije BVIZ LTD koja je osnovana sa ciljem obeležavanja, praćenja i čuvanja ugleda lika i dela Bozze Vampira iz Zemuna. Poslednjih godina, nakon što se Bozza povukao iz javnog života, BVIZ LTD na čelu sa sjajnim Biografom, krpi kraj sa krajem pišući recenzije onih filmova koje je, uglavnom, retko ko i gledao a još ređe i čitao (te recenzije)... - autor je svih epizoda na ovom sajtu Nagrade: VEMI za najbolji night soap (1999, 2001); VOSKAR za sporedne efekte (2003); VULICER za najbolji roman u kategoriji "Romani sa Bozzom Vampirom" (2004) V- je prvo slovo reči VAMPIR

Be the first to comment

Postavite pitanje ili ostavite komentar...

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.