Nekada davno, na onom starom blogu, pisao sam o seriji Broadchurch. Pre 3 godine, nešto izmenjen tekst, pojavio se i ovde. Kao što se dalo naslutiti, nastavci su pokvarili veoma dobar utisak koji je ostavila prva sezona, i nekako, najbolje je zaboraviti da su ikada postojali.
Druga sezona se direktno nastavlja na događaje iz prve… Pratimo suđenje ubici (koga neću imenovati jer, stvarno, prvu sezonu vredi odgledati) i kako ono utiče na čitav gradić, na porodicu žrtve, na detektive, prijatelje, poznanike i čitavu javnost. Pojavljuju se neki novi likovi a centralna tema sezone (osim suđenja) je i stari, nerešeni, slučaj zbog kojeg je DI Alec Hardy (David Tennant) i bio “primoran” da stigne u ovo predivno mestašce prepuno mračnih tajni.
Konceptualno, ovakva postavka deluje sasvim pristojno i autor, Chris Chibnall, nagoveštava u toj prvoj, početnoj, epizodi da ipak postoje neispričane priče koje nam “Broadchurch” može ponovo pružiti.
Veoma brzo, u roku od epizode, dve, shvatamo da je u pitanju blef, i da naši junaci, osim koncetričnih krugova u kojima funkcionišu, sem standardno dobre glume i sjajne fotografije (potpomognute prelepim pejzažima) , nemaju više ništa novo da kažu. Sama završnica, praćena nizom klišeja i “nenadanih” (a hiljadu puta već slično viđenih) događaja donose jedan od neverovatnih “srednji prst u oko/ili neki drugi deo tela” krajeva koji apsurdnost i besmislenost čitave sezone dovode na novi nivo.
Tada shvatamo da je Chibnall kompletnu sezonu zamislio kao neku vrstu političko propagandne platforme, sa ciljem, ne da nam ispriča neku suvislu priču nego da nam natrlja nos ovim pamfletom. I mada se, u mnogo čemu, slažem sa onim šta nam je pisac hteo reći, način na koji je to učinio je toliko iskonstruisan i nekonsekventan da je prilično bolno bilo to sve gledati.
Na skali od (1-5) ocena: 2
Treća sezona se odigrava nekoliko godina kasnije i ona, sama po sebi, je sasvim solidna britanska misterija. Pratimo slučaj silovanja i posledice koje takav nasilan čin donosi i žrtvi ali i njenom okruženju.
Osnovna mana treće sezone je da Chibnall uporno pokušava da ugura u ovaj, sasvim nezavistan, narativni tok i neke likove iz prve dve sezone koje, realno gledano, više nemamo potrebu da gledamo. Čitav podzaplet kontempletira nad određenim sudbinama za koje smo odavno mislili da su razjašnjeni i za koje nas, realno gledano uopšte više nije bilo briga (jer definitivno nisu mogli više da “%ser%” nego što su učinili to na kraju druge sezone)
Neke priče jednostavno morate ostaviti na miru naročito kada su već davno ispričane… Treća sezona bi bila daleko efektnija da ove avetinje prošlosti nismo morali da gledamo…pogotovo što, pokazaće se, ništa novo nisu bili spremni da (pri)kažu.
Na skali od (1-5) ocena: 3 –
recenzija: DeHičkok
