Tajne famoznih "mističnih sveski" (bilo ih je ukupno 2)se nastavljaju u ovoj drugoj epizodi dugovečnog serijala pod imenom "Tajne arhive". U ovoj novoj rubrici (koja će nadam se imati i više od dve epizode) otkrivamo šta se krije iza nekih čudnih naslova koji su zabeleženi u njoj. Tako su se ova ostvarenja zvala u mom video klubu...u vašem...možda su bila sasvim drugačija.
Fenomenalna (ili nenormalna) stvar sa ovom sveskom je ta što gotovo za svaki unos u njoj mogu da se setim bar osnovnih stvari o tom filmu. A postoje i oni drugi, o kojima pojma nemam. Jedan od njih je i ova “Invazija telopija” kako se, navodno, zvao u mom video klubu.
U stvari, pravo ime mu je bilo “Blue Monkey” (1987) i mogu sasvim da razumem što su mu promenili ime. Mislim, kako bi to izgledalo kada dođeš u video klub i pitaš za preporuku za neki dobar horor (a radnici tamo su uglavnom uvek imali “baš dobre” preporuke) a on ti kaže: “E, uzmi ‘Plavog majmuna’!”. Nemoj da me praviš majmunom, čoveče… 🙂
Zanimljivo mi je da mi ime režisera, Williama Fruet-a, daleko više zvuči poznato ali, gledajući njegovu filmografiju, ne bih se mogao opkladiti da sam bilo šta gledao…
Inače, ta subota, 28.8.1990 kada mi je “Invazija telopija” bio treći, i poslednji, film za taj dan (a već narednog sam sam pogledao “samo” jednu kasetu) ništa se naročito nije desilo.
Jugoslavija je nekoliko nedelja ranije završila, po mnogo čemu, istorijsko učešće na Svetskom prvenstvu u Italiji, upravo u meču u kome je Maradoni Ivković odbranio penal.
Ja, sudeći bar po oceni, nisam previše uživao te večeri u filmu u kome glumi Steve Railsback, glumac kojeg možda pamtite po nizu uloga u B filmovima prošlog veka u kojima je uglavnom tumačio opasne negativce.
Za kraj, i ovog puta, ako ste baš toliko navrlili da pogledate ovaj film, nalazi se (za sada) kompletan na youtube-u.
