Ništa ovde nema napadno loše što vas može iziritirati. Jedino ako baš ne volite Hugh Granta (The Undoing aka Slom (2020) – kompletna serija).
Ja ga volim*. Jeste njegov smušeni nespretni i (beskrajno) romantičan lik kojeg glumi u praktično svakom svom “projektu”, davno postao kliše i parodija samog sebe, al’ on će meni zauvek biti jedan šarmantan džentlmen koga sam zavoleo* nekada davno jer je glumio u nekim, meni dragim, filmovima.
(* – ovde se reč “voleti” ne upotrebljava ni u jednom drugom kontekstu (napr. seksualnom i sl.) osim u čisto emotivnom, da ne kažem, ličnim simpatijama prema nečijem radu i delu…. )
Hugh Grant je Keith Michaels, scenarista koji je za svoj prvi film 1998 godine dobio oskar, ali nakon toga nikada nije uspeo da ponovi (ni približno) taj uspeh. Toliko je očajan da prihvata posao gostujućeg predavača na univerzitetu Binghamton koji se nalazi na nekih 4500 km od LA i u kojem, za razliku od “sunčane države”, uvek pada kiša.
Ali okej. Keith je i onako Britanac. Mada njemu, zaista smeta kiša, Valjda kada se na nešto navikneš teško je prihvatiti promene.
[my_movie_db id=289727]
“The Rewrite” je definitivno, ako ništa drugo, pristojan film. I to je danas veliki uspeh. Glumci u epizodnim ulogama, uprkos papirnatim likovima, uspevaju zahvaljujući svojoj harizmi, a J.K. Simmons i Allison Janney je imaju i za bacanje, da izvuku maksimum. Pouzdana Marisa Tomei ovde, hvala Vučiću, tokom celog filma ostaje kompletno obučena.
Opet, na kraju, sve se svodi na to koliko vam je Grant drag srcu. Eto, meni je drag, pa opet neću ovom filmu dati veću ocenu od ove koja sledi.
Režija: Mark Lawrence *
Glume: Hugh Grant*, Marisa Tomei
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
* Ovo je već četvrta koloboracija Granta i Lawrence. Mark Lawrence uvek piše i scenarije za svoje filmove
