“Marty Supreme” je mnogo hvaljen od (američke) kritike i evo nominovan je za devet Oskara.
Glumačke zvezde Timoti Šalame i Gvinet Paltrou, donose nezaboravnu priču o mladiću čiji san svi preziru, ali koji je spreman da prođe kroz pakao u potrazi za veličinom.
iz reklame
Marti Veličanstveni je priča inspirisana stvarnim likom nagrađivanog igrača stonog tenisa Martija Rajsmana, čije je ime u filmu promenjeno u Marti Mauzer. Radnja je smeštena u Njujork 1950-ih, u vreme kada je Rajsman bio na vrhuncu karijere. Iako inspirisan njegovim životom, film nije biografski, već originalna priča koja, u tonu filmova Martina Scorsezea (Vuk s Vol Strita) i Stivena Spilberga (Uhvati me ako možeš), obećava vrtlog zabave, drame i džet-set energije jednog nezaboravnog života.
Režiser i scenarista (zajedno sa Ronald Bronsteinom) je Josh Safdie koji je kao i njegov brat Benjamin 2025 godinu iskoristio da snimi samostalni film (The Smashing Machine).
Sa zanatske strane, dakle mislim na fotografiju/režiju, “Marti veličanstveni” je i više nego dobar. Ima taj neki stil/vajb filmova iz sedamdesetih zbog kojih se i estetski razlikuje od tipične holidvudske produkcije kojom nas hrane poslednjih godina/decenija.
Mada reklamni materijal (koji ste pročitali gore) nam poručuje svašta suštinski nam ne kaže ništa o samoj radnji filma.
A ona (radnja) zaista i započinje u radnji, prodavnici cipela gde naš Marti radi kao prodavac. Njegov glavni motiv (i tokom čitavog filma) je da postane najbolji stonoteniser i to u doba kada je taj sport bio tek u povoju.
Martiju su potrebne pare da bi otišao u London na otvoreno prvenstvo Britanije. Martiju su uvek potrebne pare za njegove snove i učiniće bukvalno sve da bi te svoje snove ispunio.
Upravo Martijeve zgode i nezgode tokom kojih pokušava da nekako obezbedi pare za svoja stonoteniserska putovanja su u fokusu ove priče.
I zanimljivo je to…mislim, zanimljivi su ti doživljaji… Sam stoni tenis je gotovo u drugom planu mada film ima par sjajnih sekvenci na tu temu.
Ono što ovaj film nema i ono što mi je i najviše smetalo (osim zaista nepotrebnih 150 minuta trajanja) jeste emotivna distanca koje ima prema svim svojim likovima u smislu da zaista, ali zaista, ni jedan lik u njemu, uključujući i Martija, nije dopadljiv…dovoljno dopadljiv da bi ste navijali za njega.
A kada u sportskom filmu (a ovo ipak jeste sportska drama po svojoj strukturi) nema tima/igrača za kojeg navijate (jer su svi na ivici iritantnosti) onda teško da će vam i pretereno prijati da gledate tu borbu u blatu već u blatu uprljanih likova.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
