KULTNI:
“Mama serijski ubica” ni te 1994 godine nije bio jedan običan film i to što je propao na američkim blagajnama bilo je sasvim očekivano. Mislim ko će hteti da gleda priču o majci (tinejdžera) kojoj je hobi…ubijanje. Domaćica koja ubija svakog ko joj se na neki (najčešće) trivijalan način zameri…ko će to da gleda ? Pa evo ja ;).
Ova crnohumorna urnebesna komedija John Waters-a na ivici genijalosti surova je satira u stilu njegovih ranijih filmova ali ovog puta sa znatno većim budžetom. Vizuelno stilizovana kao regularan mejnstrim film mora da je šokirao publiku koja nije navikla na njegova (ne)dela 🙂 ali je meni tih devedesetih bio jedan od najdražih filmova. I dok ne znam kakav bi mi utisak ostavio sada, nakon nekih 20ak godina od poslednjeg gledanja, što ću u najskorije vreme morati da proverim, jedno je sasvim sigurno.
Danas ovakav politički nekorektan film ne bi mogao da se uopšte snimi, barem ne sa ovako respektibilnom glumačkom ekipom (ovde predvođenom veoma raspoloženom Ketlin Tarner u svojoj, nažalost, poslednjoj velikoj ulogi)
Serial Mom aka Mama, serijski ubica (1994)
OTVORENIH OČIJU:
“Ubistvo svetog jelena” premijerno prikaz 2017 godine je definitivno jedan od onih filmova koje nikada u svom životu nećete zaboraviti. Samo ako imate hrabrosti da ga pogledate
The Killing of a Sacred Deer (2017)
NOVI I STARI HORIZONTI (giallo ciklus 3/5):
Film “Otisci stopala na Mesecu” je jedini sa ove liste koji ne upada u giallo standarde ovekovečane u filmu koji je prvi predstavljen u mini giallo ciklusu. Melanholična misterija o ženi koja pokušava da otkrije šta se desilo u njenom životu u poslednjih nekoliko dana kojih se uopšte ne seća, kao da je izašla iz uma Michelangelo Antonionia…a nije. Luigi Bazzoni je taj koji je režirao i napisao scenario. Za predivnu fotografiju je zadužen Vittorio Storaro (Il conformista (1970))
Le orme aka Footprints on the Moon (1975)
