Emily (Aubrey Plaza) je devojka koja nije imala previše sreće u životu. U svojoj struci (grafički dizajn) ne može da pronađe posao jer ima krvični dosije (DUI-vožnja pod dejstvom nedozvoljenih supstanci a nije bensedin…a ni jutarnji program Jovane Jeremić) te se, bukvalno, snalazi radeći u servisu za isporuku hrane, skućena u zajedničkom apartmantu sa cimerima jer za više,jače i bolje nema sredstava…
Dobro, rekli bi ste, većina Amerikanaca upravo tako životari (za razliku od nas koji živimo život punim plućima i punih stomaka…salamom) i u pravu ste.
Ne bi ni John Patton Ford u svom režisersko/scenarističkom debiju odlučio da nam ispriča priču o Emili običnoj Amerikanki već upravo o “Emili kriminalki” što je, ne samo bukvalno tačan naziv već i cinično sarkastično precizan u seciranju američkog društva i razloga zbog čega neko kao Emili odluči da postane taj “kriminalac”.
A sve počne sa pozivom na jedan telefonski broj i sastankom na kome joj se ponudi jednostavan “posao”. Dobiće nečiju lažnu platnu karticu, ući će u radnju, kupiti televizor i potom je mirno napustiti. Televizor će predati organizatoru ovog skupa/sastanka a ona će dobiti 200$ u kešu.
Tako započinje njena “kriminalna” karijera.
Ima nešto Šrederovsko (u najboljem smislu) u ovom filmu. Kada kažem Šreder mislim na Pola a kada kažem Pol mislim na Žiku Pavlovića i sve te junake crnog talasa, te marginalce i antiheroje koje su nam ovi umetnici doneli u naše živote i koje nećemo nikada zaboraviti.
Nije “Emily the Criminal” u rangu najboljih ostvarenja pomenutih režisera ali nekada je ovako dobar film bio dovoljan da se autoru širom otvore vrata za nova i ambicioznija ostvarenja.
Nažalost, danas, većina ovakvih projekata bivaju gurnuti stranu, marginalizovani i od strane publike i od strane kritike, i, kao i njegova junakinja, često im se ne pruži ona prava šansa koju svakako zaslužuju svojim kvalitetom.
Na skali od (1-6) ocena: 4/4+
