Poručniku Franku Amore-u je poslednja noć pred penziju (Amore, kapirate ? Pogledajte dvosmisleni naslov filma). Dok on džogira ka kući njegova supruga je pripremila oproštajnu žurku iznenađenja na koju je pozvala sve njegove prijatelje.
Deluje Amore i previše tužan i odsutan kada ga “iznenade” gosti… Da li je to zbog toga što sutra odlazi u penziju ? Ili je to povezano sa pozivom koji će uskoro uslediti i koji će ga te večeri odvesti na mesto zločina gde će zateći svog mrtvog kolegu i prijatelja ?
Ono što sledi je retrospektivna priča o događajima koji doveli do ove fatalne večeri u kojoj otkrivamo kako časni i pošteni ljudi naizgled lako odluče da se prihvate nečeg što i nije baš toliko “čisto” i za šta su (pogrešno) ubeđeni da ih ne može dovesti u prave nevolje.
I mada ima par izvrsnih i napetih sekvenci ovo je pre svega moralna drama koja se bavi savremenom Italijom (bićete šokirani kolike su u stvari plate policajaca u toj članici EU) i pojedincima (sa svih strana sveta) koji jednostavno žele, na ovaj ili onaj način, da žive “normalan” život.
Favino je odličan, takođe i druge uloge su solidne, muzika je i funkcionalna i efektna, te moje glavne zamerke idu ka nekim scenarističkim rešenjima koji mi nisu delovala uverljivo. Pošto je Andrea Di Stefano odgovoran i za režiju sve ide njemu na dušu :).
Vrlo dobar evropski triler u doba kada su Amerikanci izgleda zaboravili da takav filmski žanr uopšte postoji.
Na skali od (1-6) ocena: 4
