Nominovana za Emi nagradu, Megan Fahi, zvezda serija Beli lotos i Savršen par, glumi Vajolet, udovicu koja ima dete i koja posle više godina izlazi na prvi sastanak. Dolazi u luksuzni restoran i otkriva da njen partner, Henri (Sa nama se završava, Brandon Sklenar) šarmantniji i zgodniji nego što je očekivala. Međutim, hemija među njima ubrzo jenjava jer Vajolet počinje da dobija uznemiravajuće i zastrašujuće poruke od anonimnog pošiljaoca.
iz propagandnog materijala
Naređeno joj je da nikome ne sme da kaže i da prati uputstva koja dobija, ili će čovek sa kapuljačom kog vidi na sigurnosnim kamerama svoje kuće ubiti njenog malog sina i sestru koja ga čuva. Valolet mora da uradi tačno onako kako joj je rečeno, ili će svi koje voli umreti.
LM (eLeM), “Igru straha” sam pogledao još kada je premijerno prikazan (u doba The Amateur aka Amater (2025)) ali sticajem (životnih) okolnosti tek sada je došao na red prikaz ovog baš zabavnog trilera (koji se, verovatno zbog Blumhouse produkcije reklamirao i kao horor).
Sama premisa možda nije orginalna (nešto slično smo videli u napr. “Telefonskoj govornici” iz 2002 sa Colin Farrell ili u, nepravedno zaboravljenom, “Nick of Time” (1995) sa mladim Johnny Depp-om) ali režiser Christopher Landon (Happy Death Day aka Srećan dan smrti (2017)) uspeva da od ovog (scenarističkog) materijala svedenog praktično čitav na prostor tog (imaginarnog) eksluzivnog restorana na vrhu solitera da napravi finu zabavu.
Meni je ovaj film baš prijao (opet mi pada na pamet jedan ipak bolji film Red Eye(2005) legendarnog Wes Craven-a) i ako zažmurite na jedno oko na neka očigledna preterivanja i završnicu koja je više u stilu “Verovali ili ne” nadam se da će i vama prijati.
Moguće je da se već pojavio na nekim online platformama i svakako sa svojih skromnih i efektnih 90ak minuta zaslužuje pažnju.
Na skali od (1-6) ocena: 4-/3+
