Ne mogu reći za sebe da sam neki veliki fan “Poslednja ekskurzija” franšize. Pretpostavljam da ni originalni prevodilac koji se 2000 godine odlučio za ovaj naziv nije mnogo verovao u nju jer bi onda verovatno iskoristio naslov bliži originalu poput “Finalna destinacija”.
Jer nakon poslednje ekskurzije došla je i druga i treća i četvrta i peta …a evo nakon gotovo 15 godina i nove “ekskurzije”.
“Final Destination: Bloodlines” svakako donosi svežu krv u ovaj serijal jer nova priča na temu Smrti koja nikome ne ostaje dužna i kojoj ne možete pobeći (jer će vas na najbizarnije domino-efekat načine pogubiti) za divno čudo zaista jeste dobar film.
Uvodni deo, kao i u svakoj “Poslednjoj ekskurziji” zauzima predskazanje/vizija smrtonosne katastrofe koja je ovog puta smeštena u ’60 godine prošlog veka u jednu džinovsku kulu-toranj u kojoj će svi posetioci, sticajem nesretnih karambol okolnosti, okončati svoje živote na najgrozomornije načine.
Za razliku od ranijih delova ova vizija nije nešto što se će se desiti glavnoj junakinji Stefani već je u pitanju noćna mora koja je muči poslednjih meseci.
Nalazimo se sada u sadašnjosti u kojoj Stefani pokušava da otkrije šta znači taj san (u kome sanja svoju baku kako umire u toj nesreći mada se ta nesreća nikada i nije zaista odigrala) te se vraća u svoj rodni grad sa misijom da od svojih rođaka sazna pravu istinu.
Ubrzo će Stefani (a i publika koja nikada nije gledala nijedan od ovih filmova) otkriti da je njena baka Iris imala istu takvu viziju uz pomoć koje je izbegnuta katastrofa na toj kuli i da se Smrt decenijama rešava svih preživelih i njihovih potomaka jer im je zapisano bilo da poginu i nisu trebali ni da postoje.
Pošto Smrt “čisti” redosledom kojim su posetioci kule nastradali u viziji stiglo je vreme kada i porodica bake Iris (koje ne bi ni bilo da nije tada izbegla sudbinu) mora da se “očisti”…
New Line Cinema (tj. Warner Bros) uložio je u ovaj film čitavih 50 miliona dolara (što jeste veliki budžet za horore mada i ne toliko veliki za ovu franšizu) i to se vidi.
Vizuelni detalji i tzv. “produkcione vrednosti” su na zavidnom nivou i svakako će vam ovaj film biti “praznik za oči” ako volite da gledate ovakve grozote.
Prvih 50ak minuta priče je intrigantan i priznajem prilično mi se svideo a činjenica da su sve (potencijalne) žrtve članovi iste familje (otud i naziv Bloodlines) ipak donosi dodatni nivo zabrinutosti za sudbinu ovih likova…mada, pretpostavljate kakva ih sudbina čeka.
Druga polovina već uđe u neku vrstu repeticije (a i broj živih se rapidno smanjio) te vam ostaje samo da pogađate na koji tačno način će neko od njih nastradati (nažalost najbolje “smrti” su ipak u prvoj polovini filma).
“Final Destination: Bloodlines” je već doneo profit i ne čudi što se planira novi nastavak. Nadam se da će i on biti na nivou ovog filma.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
