Na domaćoj wiki stranici filma “Košava” stoji ovaj opis (koji je praktično iskorišćen/preveden i za IMDB)
Dvojica radnika se vraćaju iz inostranstva i jedan od njih želi da nađe dobar posao, a drugi da zarađuje baveći se švercom. Između njih dvojice našla se mlada žena, koja je ranije već bila sa ovim drugim. Bežeći od čoveka koji je za nju oličenje zla, ona uzalud pokušava da nađe sreću i mir sa onim prvim.
ili je ovo neko pokupio sa IMBD ili IMDB sa wiki. Bilo kako bilo a najblaže rečeno ovaj opis nije baš tačan
Ipak o samoj priči nešto kasnije.
slike koje koristim u tekstu nisu iz restaurisane verzije tako da znajte i verujte da ta verzija "Košave" zaista izgleda prelepo
“Košava” je dobila čast (a donela gledaocima zadovoljstvo) da bude deo sjajne kolekcije i zaista istorijskog poduhvata “Jugoslovenske kinoteke” i kompanije A1 (nekadašnji VIP) pod nazivom “A1 kinoteka” u kojoj je do sada digitalno restaurisan i remasterizovan veliki broj jugoslovenskih/srpskih filmskih klasika. “Košava” je 39 film po redu u “A1 kinoteci” a u skladu sa “mesecom” Tanje Bošković (čitav junski program kinoteke je bio u njenu čast), na svečanoj premijeri restaurisane verzije uručen joj je “Zlatni pečat”
Iz nekog razloga, mene, Tuta Mutu, najvećeg eksperta za sve što se tiče TV/Film iz doba SFRJ (a i ranije) nisu zvali na premijeru (što sam siguran da će ispraviti već na nekoj budućoj) ali sam zato iskoristio jednu od sledećih besplatnih projekcija da pogledam “Košavu” opet na velikom platnu (gledao sam je prvi put u Puli 1974 godine gde nije osvojila ništa a vala kako i ne bi kada je protivnik “Užička republika” i na čijoj je projekciji bio i Tito).
Film započinje poterom, kako će u jednom trenutku reći, “čoveka sa brkovima” za devojkom sa malim detetom koja, u poslednjem trenutku, uskače u voz u pokretu.
Bata Živojinović aka “čovek sa brkovima” aka Beli seda u kola i brzom brzinom stiže do sledeće stanice da bi presreo Radmilu Milu (Tanja Bošković) i dete koje je “i njegovo” (dečak se verovatno zove Marko ali tokom filma često menja ime kao neku vrstu igre te mu možda ni Marko nije pravo).
Mila na lukav način zaj’, pardon, prevari Batu (ime u filmu mu je Beli) i uspe da mu pobegne…pravo na put, gde stopom pokušava da se dokopa Beograda.
Niko ne želi da joj stane osim Adama (Bekim Fehmiju) i to ne baš svojom voljom jer dečak izleće na drum a Adam samo pukom srećom (i svojim vozačkim umećem) uspeva,sletevši u jarak, da izbegne direktni sudar.
sama scena (zamalo) sudara i okretanja Zastave 101 "kupljene u Hamburgu" na drumu je veoma efektna
Adam je gastarbajter kojim se život u Nemačkoj smučio i želi da se vrati u otadžbinu. Ako ste toliko mladi da pojma nemate šta znači nemačka reč gastarbajter, ona (reč) u bukvalnom prevodu/smislu znači “gost radnik” i period u kome se odigrava radnja filma je upravo doba kada je ogromni broj Jugoslovena odlazio na “privremeni rad u inostranstvu”…da bi se sa tog “privremenog” nikada zaista i ne bi vratili.
Kad Adam ostavi Milu i dečaka u blizini brodića na kojem, navodno, radi Milina rođaka i ne sluti da će se veoma brzo ponovo sresti.
Sa kumom (Jovan Janićijević-Burduš) iskusni livcem koji nikada nije imao želju da napusti domovinu (“tako mu piva koji pije”) Adam je u potrazi za poslom ali otkriće da ni za njega kao i za mnoge druge posla u toj domovini zaista nema. Naročito ako si radnik bez neke velike škole (manji problem) ili bez veze i ne želiš da daš mito (glavni problem).
Za to vreme Mila jedva izbegne silovanje na pomenutom brodu na kome više ne radi njena rođaka. Kamo je tačno utekla ta rođaka, ni Mila, kao i ovi na brodu, pojma nemaju.
“Moguće je da je u Kladovu” reče joj budući silovatelj u pokušaju kojeg, kao i svaki svoj filmski/tv lik, uvek izuzetno ubedljivo glumio Đorđe Pura.
Ne želim da ovaj tekst pretvorim u samo prepričavanje (ovo što jesam dešava se u prvih 15ak minuta filma) te se na vreme zaustavljam.
Ipak, otkriću još da se Adam i Milena ponovo sretnu i krenu u zajedničku potragu za poslom. Za to vreme Beli je i dalje u potrazi za njima a ima i planove kako da uvali švercovanu robu lokalnom kriminalcu kojeg glumi Nikola Simić.
Mada je “Košava” prvi film Tanje Bošković praktično ovo je i prvi film Predraga Manojlovića (koji je kasnije postao Miki).
Možda se kao debi Manojlovića računaju “Otpisani” iz iste 1974 godine ali to je samo serija čija je prva epizoda pretvorena u bioskopski hit.
“Košava” je prvi film i Vesni Pećanac a u još manjoj kratkoj ulozi zatvorske čuvarke debituje na filmu i Gordana Matić.
Jedan od razloga zbog čega volimo gledati ove stare (domaće) filmove jeste i taj što su oni praktično neka vrsta vremenskih kapsula i pružaju nam priliku da vidimo neke slike/predele/ulice/zgrade/krajeve/sokake iz davnog doba. Ovde nam u tome pomaže sjajna fotografija snimatelja Milorada Jakšića Fanđa koji je svojim okom (iza kamere) ovekovečio nekoliko legendarnih filmova (Kada budem mrtav i beo (1967)) a ovde je svojim dinamičkim vizuelnim “egzibicijama” iz auta, krana, vrha solitera “Košavi” doneo jednu dodatnu kvalitetnu dimenziju.
Scenario je napisao M.M. Lango koji je, zanimljivo, scenarista i „Ubistvo na podmukao i svirep način i iz niskih pobuda“ (1969, Centar film) koji je bio 37. filma iz “A1 kinoteke” (postoje nekakve zapetljancije oko prava i vlasništva nekih YU filmova koji bi svakako bili kandidati za ove restauaracije kada bi se odlučivalo samo na osnovu kvaliteta ali “Centar film” je verni saradnik/podržavalac ovog plemenitog projekta očuvanja kulturne baštine).
Režiser Dragoslav Lazić je bio veliko ime tih godina. Slavu je stekao sa dve ultra popularne serije u Jugoslaviji, “Muzikanti” i “Ljubav na seoski način” i očekivali bi da će “Košava” biti nekakva lepršava, vetrovita romantična komedija ali u pitanju je ozbiljna socijalna drama koja veoma precizno žigoše probleme koji su morili tadašnje društvo.
Adam će se na kraju pomiriti sa time da u ovoj “radničkoj” državi posao ne možeš dobiti zahvaljujući svojem znanju nego vezi i podmazivanju.
“Košava” je daleko od savršenog filma. Scenario ima par ozbiljnih rupa (koje zaista deluju kao “rupe” tj. kao nešto što jednostavno nisu stigli snimiti ali scenario nije prilagođen) i za neke stvari se zapitate kako su se i zašto dogodile.
Završnica je najslabiji deo filma jer osim što je zbrzana (i bukvalno) deluje veoma naivno (i sa narativne i sa tehničke strane).
Za kraj, otkrijte na donjoj slici ko je “uljez” jer ja, dok sam gledao “Košavu” na velikom platnu nisam uopšte registrovao da se jedan od likova pojavljuje znatno ranije nego što mislimo.
Na skali od (1-6) ocena: 3
