Velika je verovatnoća je da film “Killer Fish” nikada niste gledali a još veća da nakon čitanja ovog teksta to i ne poželite. Sa druge strane, mislim da je tekst koji sledi zaista dobar i posebno sam ponosan na poslednji pasus…i poslednje reči.
“Ribe ubice” započinju spektaklom. Grupa kradljivaca izaziva eksploziju/diverziju u nekakakvom naftnom-rafinerije postrojenju (mada nešto kasnije saznaćemo da je u pitanju rudnik ?!) da bi stigli u određeni deo u kom se nalazi, verovali ili ne, sef.
Zašto se sef pun dijamanata čuva tamo pojma nemam ali onaj ko zna odgovor je upravo čovek po imenu Paul Diller (James Concorde Affaire ’79 (1979) Franciscus) koji, za vreme pljačke, kocka/igra bekgemon/tavlu sa vlasnikom hotela u kome je odseo.
Diller je bivši radnik u rudniku i tačno zna da je sasvim normalno da se upravo na mestu gde je poslao svoju ekipu, predvođenu njegovom devojkom Kate (Karen Black Invaders from Mars (1986)) i naočitim Amerikancem po imenu Robert Lasky nalaze ti dijamanti, brilijanti, suho zlato i safiri i rubini .
Roberta glumi Lee Majors koji je, u to doba oženjen sa Farrah Fawcett , kroz svoju kompaniju Fawcett-Majors, jedan od producenata filma.
Nakon što jedva nekako provale u sef (zbog toga ih ima četvoro u akciji, jedan je producent filma, druga je devojka mastermajnda pljačke, treći je, konačno, stručnjak za obijanje sefova a četvrti je brat od ovog stručnjaka pa mora i on da bude deo tima) i uteknu iz postrojenja kreće potraga za njima..sve sa vojnicima i psima.
Ali ništa ne brinite. Sada sledi još genijalni deo plana i nova diverzija. Svi će se ukrcati u kombi koji će ih odvesti do jedne lokacije i tamo četvorku iskrcati a vozač će produžiti dalje kao mamac.
Pitate se šta je tu genijalno ? Sačekajte da vam ispričam kako će u jednom trenutku vozač ostaviti dinamit u kombi i, neposredno pre eksplozije, iskočiti u žbunje. Policija će do ostatka kombija stići za par minuta i odmah otkriti da u njemu nema ljudskih ostataka i nastaviti potragu za vozačem (i ostalima) i pešice i iz vazduha. I sad, ko može da mi kaže da im plan nije apsolutno brilijantan ?
Ali ni to nije sve.
Ako ste zaboravili, kod četvorke se nalaze i dalje dijamanti (smešteni u mali stameni kofer, što bi rekao Dačić, koferče). Oni će doći do veštačkog jezera iza veštačke brane gde će, veoma prirodna, Karen Black baciti sanduče u jezero, sa dogovorom da ga pokupe za 60 dana, kada se slegne gužva. Inače, to jezero je na puškomet od mesta gde je eksplodirao kombi i gde se nalazi potera.
Potom se četvorka ukrcava u čamac, preoblači, i opet postaje grupa ljubitelja pecanja (a zaustaviće ih i patrolni brod). Šta ima čudno u tome što tri muškarca i jedna dama idu na pecanje svaki dan ?
I tako se ta četvorka vraća u hotel/odmaralište u kome je do malopre Paul Diller igrao bekgemon. Ako se pitate šta je sa vozačem, ne brinite ništa, i on se vratio pešaka do svoje sobe. Jeste malo zeznuo rame prilikom iskakanja iz kombija ali ko mu je kriv što je pristao na tako super plan.
Takođe, ako niste do sada na osnovu slika već zaključili, u odmaralište istog dana stiže i nova ekipa, manekenka (glumi je Margaux Hemingway, unuka slavnog Ernesta, devojka koja je zaista imala tragičnu karijeru i sudbinu) sa fotografom i pomoćnim osobljem spremna za još jedan modni tutorijal na ovom egzotičnom mestu.
Organizatorka ovog snimanja je Ann (Marisa S.O.B. (1981) Berenson, glumica sa upečatljivim pogledom koju možda pamtite i iz Kabarea (1972)) i zgodno je što ona zna portugalski a i pilot koji ih je dovezao bi sve učinio za nju.
sve ovo što sam vam do sada ispričao desi se u prvih 15ak minuta filma i zaista sam u tom trenutku pomislio da ću, uprkos očiglednim glupostima, gledati relativno zanimljivi, lepo uslikan, sa lepim glumcima, akcioni heist film smešten u lepe predele Brazila (a bliu Rio de Janeiro-a). Ne tražim ja puno za zabavu...naročito u ovim danima kada se, sam i ostavljen, batrgam u nekoj od pećina Amazonije.
Nakon ovog uvoda “Killer Fish” postaje sve ono što smo svi poželeli da bude a to je, zbrda-zdola jeftini rip-of Piranha (1978) i, što da ne kada već “pozajmljujemo”, i Ajkule (Jaws (1975)). Naime, Diller Paul je u jezero ubacio pirane, čisto kao osiguranje da niko neće da se predomisli i da pre 60 dana pokupi dijamante.
Inače scene sa napadima pirane su tako očajne snimljene da i kada ih i prikažu u krupnom planu (a to čine veoma retko i to tek negde u drugoj polovini filma) više se “uplašim” od akvarijuma u ribarnici na pijaci nego od ovih “opakih” zveri.
A tek da vidite kako “glume” kada se suoče sa ovim ribama… u stvari, kao da možda i nisu bili sigurni tokom snimanja da li će to što ih napada biti pirane ili možda zaista neka opaka ajkula te su glumci reagovali u skladu sa dostupnim “informacijama”.
Mada ovo jeste jeftin italijansko-američki eurotrash proizvod (producentska kuća Carla Pontia je glavni finansijer filma) ubeđen sam da je samo budžet za specijalne efekte (vatromet i poplave u rafineriji aka rudniku zaista deluju, u pojedinim trenucima, impresivno) bio veći od para koje su uložene u kompletne Pirane (1978) Joe Dante-a.
Režiser “Riba ubica” je Antonio Margheriti, ovde potpisan psuedonimom kojeg je često koristio, Anthony M. Dawson, iskusni zanatlija i stručnjak za ovakve brzopotezne filmove kod kojih moraš snimati efikasno i bez nekog “autorskog” truda.
“Ribe ubice” su se naravno prikazivale u jugoslovenskim bioskopima i verovatno su posteri krasili bandere i oglasne table po gradićima širom te, davno upokojene, države kada su filmovi (zbog maleg broja dostupnih kopija) imali praktično turneje od Triglava do Đevđelije…sad ili nikad više u vašem malom gradu.
Na skali od (1-6) ocena: 2
