“The Running Man” Edgar Wright-a dočekan je na nož pre svega od publike (a ni kritika nije bila blaga) te ne čudi što je prve nedelje zaradio tek nešto oko 28 miliona dolara (širom sveta) na bioskopskim blagajnama što znači da je sasvim sigurno da neće povratiti ni osnovni budžet od 110 miliona $.
I dok mi je jasno zašto današnja publika ne želi da gleda ovakvu kombinaciju satire akcije i naučne fantastike koja je možda u doba kada je roman Stivena Kinga objavljen (1982) zvučala distopijski a danas je zaista i živimo (jer u doba ekonomskih kriza i sumraka čovečanstva u mračne dvorane odlazimo da bi pobegli od stvarnosti a ne da bi se i tu suočili sa njom) preterena reakcija fanova Edgar Wright-a razočaranih ovim njegovim radom ne može se objasniti samim filmom.
Ovo svakako nije među boljim filmovima ovog režisera ali ovo nije loš film. Pogledao sam ga sa decom (stariji tinejdžeri/omladinci) u IMAX dvorani i sva trojca smo se složili da je “The Running Man” dobar i da jeste malo više zaškripio na samom kraju.
Očajan da spasi svoju bolesnu ćerku, Bena Ričardsa (Glen Pauel) ubeđuje šarmantni, ali nemilosrdni producent šoua, Dan Kilijan (Džoš Brolin), da učestvuje u igri “Trkač” kao krajnje rešenje. Međutim, Benov otpor, instinkt i upornost pretvaraju ga u neočekivanog miljenika publike, čime postaje pretnja čitavom sistemu. Kako gledanost vrtoglavo raste, tako raste i opasnost, a Ben mora da nadmudri ne samo Lovce, već i naciju navučenu da gleda njegovu propast.
sa reklamnog materijala i ne baš u potpunosti u skladu sa stvarnim dešavanjima u filmu
Moram priznati da sam imao strah da sam moje “klince” zaista poveo da gledaju, da prostite, sranje na osnovu izjava nekakvih kritičara (i hvala Bogu što ja nisam nikakav kritičar) ali već nakon nekih desetak minuta počeo sam se pitati da li smo (kritičari i mi) gledali isti film ?
Glen Powell je odličan u glavnoj ulozi i zaista bi bilo šteta da zbog neuspeha ovog filma izgubi neku novu šansu da bude glavni u nekom visoko budžetnom spektaklu narednih godina.
Prvi “The Running Man” (1987) koji inače ima, osim osnovne ideje, veoma malo veze sa samim romanom Richard The Long Walk aka Dugi hod (2025) Bachman-a pamtim samo po Švarcenegeru i da mi je bio (relativno) zabavan pre 30ak godina (kada sam ga zadnji put i gledao).
Ovaj “Trkač” neću pamtiti samo po (po)besnom Glenn Powell već i po stvarnosti/svetu koji je ovde Edgar Wright izgradio.
U ovom svetu korporacija koja stoji iza “TV kompanije” upravlja Amerikom a običnom narodu ne uspeva čak ni da podari dovoljno “hleba i igara”. Tačnije, za malo “hleba” moraš krvnički raditi nisko plaćene poslove nakon kojih ćeš dobiti neku rakčinu jer si bio izložen radijaciji.
Deca će umirati od gripa jer im roditelji ne mogu priuštiti osnovnu medicinsku zaštitu a narodu će od “medija” biti dostupan samo “FreeTV” na kojima se vrti bezbroj rijaliti TV programa u kojima većina učesnika zaista i fizički strada.
Ne znam, brate, možda u Americi još uvek nije baš ovako (te je tamo za prvi vikend uzeo samo 18 miliona dolara) ali u Srbiji je ovo stvarnost već godinama.
“Elita” vlada i malim ekranima i van ekrana. Elita….
Dobro, tačno je da ovaj ipak veseli ton “Trkača” nije baš usklađen sa nekim dramatičnijim i ozbiljnijim momentima u filmu i tačno je da je mogao biti kraći i da mu 133 minuta trajanja ne ide u korist.
Tačno je i da je kraj mogao/morao biti efektniji ali ako znate kakav je kraj u originalnom romanu morati i ceniti i shvatiti činjenicu dokle je E.Wright uspeo da ga izgura da bi ga na kraju ipak morao izvrdati. Morao definitivno jer niti bi se uklopio sa prethodnom “vibrom” filma a ne verujem ni da bi publika bila oduševljenja sa njim (plus “istorijske okolnosti” tj. sećanja na neke događaje iz prošlosti).
Opet, verujte meni (veruj veruj keru…) kad vam kažem da ga vredi pogledati i u bioskopu i da je ovo dobar akcioni SF film koji ima (puno?) zabavnih momenata.
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
